петак, 15. децембар 2017.

Bolna istina: Volite li sebe (dovoljno)?

Kada bi vas neko upitao da nabrojite nekoliko osoba koje volite najviše na svetu koje osobe bi to bile? Deca, muž, žena, roditelji, najbolji prijatelj...A sada budite iskreni prema sebi i recite da li bi se setili na prvo mesto staviti sebe?

Verujem da veliki broj vas ne bi ni pomislio na tako nešto. Zašto? Zato što je dugo vladalo uverenje u ljudima da je voleti sebe narcisoidno, egoistično, krajnje sebično. Učili su nas da uvek sebe stavljamo na poslednje mesto, svi drugi su važniji, treba ugoditi njima ali ne i sebi. To se prenosilo sa generacije na generaciju. Postali smo žrtve sebe samih. Ne dopuštamo sebi ljubav, radost, mir, uspeh. I to sve iz jednog jedinog razloga, ne volimo sebe. Ali se zato iz petinih žila trudimo zadovoljiti druge ne bi li oni imali razlog da kažu nešto loše za nas.

Često ljudi misle da vole sebe. Ali onda ih upitam zašto se prejedaju, zašto nemaju vremena za stvari koje vole, zašto ne vežbaju, zašto ispunjavaju tuđe snove umesto svojih? Zato što misle da su manje vredni i da im je dužnost ugađati drugima. Naravno da treba biti tu za svoju decu, supružnika, roditelje, prijatelje...ali ne po cenu svog nezadovoljstva, ne po cenu svoje žrtve.

Naučite voleti sebe. Ne tražite ljubav u drugima, ne čekajte da drugi budu uzrok vašeg zadovoljstva i sreće. Budite sami sebi izvor. Probudite ljubav unutar sebe, svog srca, svoje duše. I volite, jako, istinski, do iznemoglosti. Ali prvo volite sebe. Prihvatite sebe sa svim svojim vrlinama i manama. Ugađajte sebi, razmatite sebe. Neka vam ne bude važno šta drugi misle. I ako vas kritikuju što ste više svoji nego što se njima dajte samo se nasmejte i čestitajte sebi. Pobedili ste sami sebe. Zavoleli ste se. A kada ste puni ljubavi, tada imate nepresušne zalihe ljubavi da je širite na sve strane. Tada ćete biti bolja majka, bolji otac, muž, žena, dete, prijatelj, radni kolega, šef...Bićete svetlo. A tamo gde je svetlo, tami nema mesta. Tamo gde je ljubav, tuga se topi. Tada ćete biti tu i za druge ali ne tako što ćete se žrtvovati nego što ćete želeti svoje svetlo i svoju ljubav podeliti sa drugima.



Zato stavite sebe na prvo mesto bez griže savesti, bez kajanja, bez osećaja nelagode. Jer kada volite sebe, tada je sve lako. Pogledajte se u ogledalo, nasmešite se sebi i izjavite: „Volim te!“

Prvi put objavljeno na  Arabella Sretna Žena Magazin

понедељак, 27. новембар 2017.

Zašto uspeh u životu nije samo uspeh u poslu?

Dugo već razmišljam o pojmu „uspeh“. O tome slušam, o tome čitam ali nekako se uvek uz reč „uspeh“ provlači i reč „posao“. Zar je uspeh samo biti uspešan u poslu? Šta je sa majkama koje su domaćice, podižu decu i uslovno rečeno „sede“ kod kuće? Zar su one nesupešne? Hm...vredi se zamisliti oko toga.

Nikako se ne bih složila sa ovom definicijom uspeha. Za mene je uspeh pobediti sebe, svoja uverenja koja nam ne služe. Uspeh je suočiti se sa izazovima u životu, voditi računa o sebi i svom psiho-fizičkom zdravlju. Raditi posao koji voliš, širiti ljubav oko sebe a isto tako znati je i primiti. Podizati decu i od njih stvoriti dobre ljude. Uspeh je biti ono ko jesmo i živeti punim plućima! Da li vi sebe smatrate uspešnima?

Iskreno se nadam da je odgovor DA! No ako smatrate da niste, zapitajte se zašto. Razmislite šta je to što možete učiniti pa da se situacija promeni. Pokušajte se setiti nečega iz prošlosti kada ste uspeli i osećali se fenomenalno. Gde se sakrio taj osećaj?

Pre izvesnog vremena, sedela sam u sobi, umotana u fino toplo ćebe i pijuckala svoj omiljeni čaj. Razmišljala sam baš o ovoj temi i zapitala se: “Jesam li ja uspešna?“ Ne bavim se nekim zvučnim zanimanjem, niti mlatim grdnu lovu, čak ni u štampi nisu pisali o meni. Zašto bih ja bila uspešna?

A onda sam se setila...Uspešna sam jer radim ono što volim. Predajem engleski, pisanjem i video klipovima motivišem i inspirišem ljude da budu bolji i vode srećniji život. Reiki tretmanima oplemenjujem svoj život kao i život ljudi oko mene. Uspešna sam jer sam se suočila sa svojim strahovima, nemirima, anksioznošću i panikom. Iz svojih iskustava mnogo naučila i postala jača. Sad imam priliku pomoći i drugima koji prolaze kroz iste izazove. Uspešna sam jer imam divnu porodicu, sjajnu decu, od kojih takođe učim. Uspešna sam jer sam autentična i nisam ničija kopija. Sve radim srcem i dušom i širim ljubav. Uspešna sam jer sam tako odlučila.





Zato ako je vaš odgovor na moje pitanje bio NE odlučite da ga promenite u DA! Odlučite se za uspeh. Moje merilo uspeha ne mora biti i vaše. Svi smo različiti. Pronađite duboko u sebi ono zbog čega ćete sa ponosom moći reći da ste uspešni. Kome da kažete? Sebi! Budite u svom životu uspešni i to će biti i više nego dovoljno da ispunite svoju životnu svrhu.

Prvi put objavljeno Arabella-Sretna Žena Magazin

среда, 15. новембар 2017.

Fall Tag

Nominovana sam od moje drage koleginice blogerke sa bloga Classic and Romantic pa da odgovorim na  izazov u punom sjaju. :) 

Jesen je za mene kao i svako godišnje doba, predivna. Kada gledate očima ljubavi, sve vam je lepo, zar ne? Jesen je sinonim za mnoge divne stvari pa ću sa vama podeliti neke od mojih omiljenih.

1. Omiljeno piće za jesen

Teško se odlučiti za jedno ali neka bude topla čokolada. Mmmm...taj neodoljivi miris slatkoće i kakaoa koji se širi prostorijom je neverovatan. Obožavam da se ušuskam ispred televizora i pijuckam toplu čokoladu dok gledam neki opuštajući film.

2. Omiljeni jesenji mirisi

Obožavam mirisne štapiće i sveće. Plamen sveće pogotovo jer doprinosi toplini prostora u kom boravim. Naprosto obožavam cimet i lavandu. Uz sve to oduševljava me opijajući miris pečenog kestenja.

3. Omiljena serija

Ovih dana uživam u seriji "Zaljubljeni neženja". S obzirom na moju romantičnu prirodu utapam se u nežnim dodirima, iskrama u pogledu i ljubavi koja se širi i van ekrana, čak do mog srca. Ah!

4. Omiljeni odevni predmet

Topli, fini i meki džemperi. Idealni da utple moje zimogrožljivo telo. :)

5. Omiljena knjiga

Obožavam knjige i upijam ih u svako godišnje doba ali za ovaj put bih izdvojila "Zadivljujuća moć promišljene namere" od Ester i Džeri Hiks

6. Omiljena hrana

U ovim hladnim danima mnogo volim da jedem topla jela. Može i na kašiku, može i neka mirisna testenina, štrudla sa kakaom. Bilo šta što miriše i odiše toplinom.

7. Omiljeni detalj

Toplo ćebence u koje mogu da se umotam i gladam omiljenu seriju dok mi samo nosić viri. Ima li šta udobnije?

8. Omiljeni zvuk

Obožavam zvuk šuštanja opalog lišća kao i lišća na vetru. Veoma je opuštajuće. Relaksira um.



Jedva čekam da pročitam koje su vaše omiljene jesenje stvari. :)
Na mojoj fb stranici Moja kreacija života možete videti koga sam nominovala za ovaj interesantan izazov.

Po jutru se dan poznaje: Jutarnji rituali sretnih i uspešnih žena

Ustajete li ujutro na levu ili desnu nogu? Jeste li džangrizavi ili nasmejani? Pijete li svoj omiljeni jutarnji napitak u trku ili u miru i sa uživanjem?

Kako započinjete dan?

Od izuzetne važnosti je kako započinjete svoj dan. Mnogi toga nisu ni svesni. Budi ih alarm, iskaču iz kreveta, dok srču kafu u trku, bude decu, šminkaju se, oblače i još bezbroj drugih aktivnosti dok im mozak radi kao singerica. Da ne zaboravim ono, da ponesem ono, da podsetim mamu da ona ode po decu u vrtić....Ima li kraja? Znam da živimo užurbano i da nam se prosto neke stvari nameću ali ipak im možemo na neki način doskočiti i učiniti naša jutra manje stresnim. A evo i kako.

Ovo su neki od mojih malih jutarnjih rituala a vi ćete naravno imati svoje. Želim vam samo pokrenuti maštu i pokazati da je moguće na drugi način započeti dan.

1. Ustajem bar 30-60 min. ranije nego inače. Znam da će vam se sada uključiti svi odbrambeni mehanizmi i krenuti izgovori (...i ovako rano ustajem...ma nema šanse...to ništa ne bi promenilo...) ali verujte mi zlata je vredno. Tih 30-60 minuta vam mogu promeniti ceo dan a dugoročno i ceo život.

2. Zatvorim oči i od srca izražavam zahvalnost svemu što posedujem ali i onome što ne posedujem u svom životu. Od izuzetne je važnosti osvestiti koliko smo srećni zbog svega što nam u životu dolazi ili odlazi jer sve ima svoj dublji razlog.

3. Skuvam čaj od kurkume ili  napravim toplu limunadu. Odmah rano ujutro učinite nešto dobro za svoj organizam. Pokrenite detoks. Osvestite to što radite. Osetite kako se vaš organizam čisti. Ne radite ništa nesvesno, mehanički. Zatim, ako volite kafu, počastite se jednom šoljicom. Uživajte u ispijanju.

4. Budući da sam Reiki terapeut, odradim sebi i jedan kratki Reiki tretman i tako napunim sebe energijom za predstojeći dan i balansiram čakre. Vi koji niste Reikisti možete zatvoriti oči i zamisliti kišu zlatne svetlosti kako pada po vama i puni vas energijom. Samo nekoliko minuta učiniće čudo.

5. Uz kafu najčešće čitam neku dobru motivacionu knjigu ili slušam motvacioni video. Tako mozak programiram da misli pozitivno. Kažu „Kakve su ti misli, takav ti je život“. Pa kad već moramo da mislimo, zašto ne bismo mislili pozitivno i osećali se sjajno, zar ne?

6. Ukoliko imam vremena, meditiram 10-15 min. Ako ne, meditaciju ostavim za večernji ritual pa na isti način opušteno ukazim u san. Predivan osećaj.

Nakon toga doručak i spremna sam za novi dan i sve izazove koji me čekaju. Kada ovako započnete dan nema situacije koja će vas izbaciti iz takta. Važno je da tokom dana sebi obezbedite vreme u kojem ćete raditi ono što volite, u čemu uživate, ono što vas opušta. Nađite vreme da pevate, smejete se, opuštate se u toploj kupki. Šta god vam čini zadovoljstvo. Na ovaj način ćete biti produktivniji i na poslu, bićete bolji partner, roditelj, prijatelj.

Učinite nešto za sebe.



Nemojte ponovo tražiti milion izgovora zašto je to nemoguće. Verujte mi, naći ćete ih. Umesto toga svesno donesite odluku da ćete svaki dan učiniti nešto lepo za sebe.  Sve je moguće. Budite dobri prema sebi, ugađajte sebi onako sebično. Verujte mi, tako ćete biti najbolji i prema drugima. Nemojte mi verovati na reč. Probajte!


Prvi put objavljeno na Sretna Zena Magazin

петак, 03. новембар 2017.

Kako se oporaviti nakon napada panike?

„O Bože, šta mi se dešava? Srce mi lupa, znojim se, vrti mi se u glavi, gušim se...Hoću li umreti? Da li je ovo kraj?“, misli su mi prolazile glavom munjevitom brzinom dok sam gledala doktora i medicinskog tehničara kako se nešto domunđavaju. Mokra, tek oprana kosa kvasila mi je jastuk dok sam sva sluđena ležala u krevetu čekajući da mi gospoda iz hitne saopšte koliko mi je još od života ostalo. „Nije vam ništa. Sve je u najboljem redu. To je „samo“ napad panike!“, odzvanjalo mi je u ušima kada su otišli. Muž je bio na poslu. Gledala sam svoju decu kako me uplašeno gledaju i pitaju se šta mi je. Nije bilo prvi put da mi se ovo desi. Mama mi je rekla da odspavam malo. Ona će paziti na decu. Zaspala sam.

Svi vi koji ste ovo prošli ili još uvek prolazite znate o čemu pričam. Nije to „samo“ napad panike kako neki kažu. Ostali kojima je ovo science fiction niste ni svesni koliko ste srećni.

Suočavanje sa rečenicom „To je „samo“ napad panike!“ za mene je bilo kako olakšanje tako i nov razlog za brigu. Olakšavajuća okolnost je bila što se od toga ne umire. S druge strane to nije nešto organsko za čega ćemo popiti tabletu i izlečiti se. To je nešto neopipljivo. Hvala Bogu sve je to iza mene. Sve je ostalo u vremenu kada nisam znala šta je dovelo do toga da postanem Zombi!

Počela sam da istražujem o anksioznosti i napadima panike, čitam, slušam, tražim odgovore na milion pitanja. Tražila sam uzrok, tražila sam rešenje. U jedno sam bila sigurna. Učiniću sve da me moja deca, muž i roditelji više nikada ne gledaju ovakvu. No dogodilo se ponovo. Ali kada god bi poklekla, dizala sam se ponovo i nastavila da kopam. Znala sam da postoji izlaz iz začaranog kruga. Bila sam u pravu. Što sam dublje kopala sve više sam dolazila do mnogih odgovora. Probala sam razne tehnike, razne metode, čitala knjige, pratila razne motivatore. Onda je u moj život je ušao Reiki. Očekivala sam da ću kao Reikista udariti dlanom o dlan i rešiti sve svoje probleme. Međutim nije bilo tako. Prolazila sam kroz faze čišćenja, ponovnih perioda anksioznosti, plača i osećaja nemoći. Imala sam mentora, učitelja Reikija, koji me ni malo nije mazio ali je bio uvek uz mene. Kad kažem da me nije mazio mislim da mi nikada nije govorio ono što želim čuti već ono što moram čuti. Put je bio dug ali se videlo svetlo na kraju tunela. Sve više sam upoznavala sebe, sve više otkrivala razloge svojih napada i sve više shvatala da mi kreiramo svoj život. Spoznala sam da mi se sve to dogodilo jer sam od sebe i drugih očekivala savršenost, jer sam se nervirala hoću li dobiti posao za stalno, hoću li zadovoljiti očekivanja okoline...Sva ta napetost i stres su me doveli do ruba propasti. Rešila sam da stavim tačku na to. Odlučila sam da postavim prioritete. Da verujem u život, u čuda. Da se prepustim i uživam. Počela sam tražiti lepe stvari u onim manje lepim. Uživala u vremenu sa porodicom kada nisam imala posao. Prestala da brinem šta će drugi reći. Postala sam ja važna. Moj život je počeo da menja brzinom kojom sam se ja menjala jer sve polazi od nas. Postala sam opuštenija, veselija. Dobila sam poslovnu ponudu koja me jako obradovala. Krenula intenzivnije da pišem, počela snimati videa za You Tube iako sam ranije mislila da nikada neću imati hrabrosti. Sada moj život ima smisao, živim ga punim plućima, uživam u njemu. Radim ono što volim, družim se sa ljudima koji mi prijaju, pišem knjigu, vreme provodim smejući se a paniku i anksioznost sam ostavila iza sebe.


Zašto vam sve ovo pišem? Zato što vas koji patite od anksioznosti i napada panike najbolje može razumeti neko ko je to prošao. Zato što hoću da vam poručim da je moguće izaći iz ljušture. Moguće je verujte mi iako će vam mnogi tvrditi da je nemoguće i da se sa tim živi. Nije tačno. Ako sam mogla ja, možete i vi. Samo donesite odluku. Trgnite se iz sna. Prestanite se plašiti. Osvestite da imate „problem“. Prihvatite ga a onda se uhvatite u koštac sa njim. Ne dopustite da panika kontroliše vaš život. Vi kontrolišite nju. Postanite svesni da ona dolazi od misli, od kreacije koju stvorite u svojoj glavi. Ona dolazi od stalne tenzije, napetosti i straha. Od neiskazanih emocija. Otpustite sve to. Pokušajte udahnuti duboko, osvestiti svoju okolinu, osvestiti trenutak u kojem ste. Jer ako ste ovde i sada onda nema panike. Panika je negde drugo. Meditirajte, šetajte, slušajte muziku, smejte se. Radite ono u čemu uživate, okružite se pozitivnim ljudima, verujte da se sve uvek dešava za veće dobro. Ako vam dođe da plačete, vi plačite. Isplačite se, nije sramota. A onda se setite koliko ste srećni i zahvalite se na tome. Uživajte u životu jer on je jedan.

Tekst prvo objavljen na: Magazin Sretna Žena


четвртак, 19. октобар 2017.

Kako se nositi sa „negativnim“ ljudima koji nas vređaju?

Sigurna sam da postoje ljudi koje pamtite po zlu. Ljude koji su vas namerno ili nenamerno povredili svojim rečima ili postupcima. Možda postoji neko ko vas i dan danas dovodi do ludila. Izazivaju li u vama osećaj besa, gneva, mržnje? Osećate li ljutnju i uznemirenost kada ih sretnete ili pomislite na njih? Verujem da će mnogi odgovoriti sa „DA“. Evo i zašto.

U odnosu sa ljudima uglavnom se fokusiramo na ono „loše“. Možda je neko dobar prema nama, učini nam svaki put kada ga zamolimo za neku uslugu, međutim ako se desi da nam u nekom trenutku uputi uvredu ili postupi loše prema nama mi ćemo tu osobu početi gledati drugim očima. Postoje dve mogućnosti; ili ćemo joj okrenuti leđa i pamtiti do kraja života taj nemili događaj ili ćemo preći preko svega ali u podsvesti pamtiti i često se u mislima vraćati nazad. Naučeni smo da obraćamo pažnju na negativno. Pitaćemo se zašto je tako postupila ali nećemo razumeti razlog jer ga mi ne vidimo.

Ako ste se prepoznali u ovom opisu nastavite da čitate. Ako ste jedni od retkih koji na sve ovo gledaju drugim očima, bravo! Sada udahnite duboko i zapitajte se zašto se oni tako ponašaju. Niko se nije rodio kao „loš“ ili „dobar“. Iskustva su ih načinila takvima i naša percepcija. Pokušajte promeniti pogled na njih. Pokušajte ih razumeti. Mi ne znamo ko je kakvo iskustvo imao tokom života, ko nosi koju bol u duši. Osvestite to. Razmislite jeste li i vi možda u nekom periodu svog života uradili nešto slično. Možda nenamerno, ali jeste. Oprostite sebi. Svi oni koji povređuju ljude na bilo koji način pate od nedostatka ljubavi. Oni se boje i vape za ljubavlju, vape za samospoznajom. Izgubljeni su i ne znaju ko su.

A šta ako su oni tu da nam budu učitelji, da naučimo neku lekciju? Možda iz tog odnosa treba da izvučemo neku pouku i nešto osvestimo. Razmislite o tome. Sve se dešava s razlogom pa i ljudi koji dolaze i prolaze kroz naš život. Kada sve ovo razumemo onda možemo i promeniti pogled na te ljude. Ne kažem da po svaku cenu trebate ostati u kontaktu sa njima ali ih pokušajte gledati drugim očima. Ne držite bes u sebi. On vas razara. Gledajte ih kao duše, kao nekoga ko deluje iz neznanja i patnje, kao svog učitelja. Budite zahvalni što su tu. Osetite milost, saosećanje i razumevanje. Oni su duše koje su isto kao i vi došle na ovaj svet sa određenim zadatkom.




Zatvorite oči i zamislite ih ispred sebe. Zagledajte im se duboko u oči. U njima nema zla. U njima je duša. Zagledajte im se u dušu. Tamo je praznina koju vi možete popuniti. Pošaljite im ljubav i razumevanje. Pošaljite im svetlost. A sada otvorite oči i ponovo pomislite na njih. Izazivaju li opet negativna osećanja u vama? Sigurna sam da je ovaj put odgovor „NE“.



Prvi put objavljeno na Sretna Žena Magazin

понедељак, 02. октобар 2017.

Prestanite da krivite druge za neuspeh i preuzmite kormilo života u svoje ruke

Da li često čujete rečenice tipa „On je kriv što nisam uspela“, „U ovoj državi samo političari dobro zarađuju“, „Ništa mi ne ide, ja sam baksuz“...? Sigurna sam da je odgovor potvrdan. A zašto je to tako?

Usadili su nam ta uverenja. Naučeni smo da tražimo krivce u drugima i opravdavamo svoju statičnost. Lakše je kriviti druge i kukati nego pokrenuti se. Lakše je kriviti zlu sudbinu nego uzeti svoj život u svoje ruke. A onda nam ceo život prođe okrivljujući sve oko sebe i pri tome ne preduzimajući ama baš ništa. Mislite li da je to svrha našeg postojanja? Nikako!Zar smo rođeni da patimo? Nismo!

Želela bih da vas ohrabrim i kažem da ne prepuštate svoj život drugima. Ključ je uvek u vašim rukama. Ne dozvolite da vam drugi govore kako da živite, koji posao da radite, kako da se oblačite, gde da letujete...Ali takođe ne dopustite da vas jedan neuspeh pokoleba, jedna ružna opaska odvrati od sna. Nemojte poverovati onima koji vam govore da je nešto nemoguće. Vi kreirate svoj život i samo vi možete ispisati stranice knjige vašeg života.

Da li to znači da ako smo toliko moćni da možemo kreirati svoj život nikada nećemo biti tužni, povređeni, razočarani? Ne! To znači da postoji nešto što se zove naš izbor. Sve se u našem životu dešava s nekim razlogom. Na neke stvari ne možemo svesno uticati.  No, sve ima svoju veću svrhu. Ponekad je u datom trenutku ne možemo prepoznati ali vera da ništa na ovom svetu nije slučajno nas vodi na pravi put. Naše je da izaberemo kako ćemo se nositi s tim izazovima i kako ćemo na sve to gledati. Medalja uvek ima dve strane. Vi birate koju ćete okrenuti.

Naši izbori nas čine i odgovornima za svoje postupke. Odgovornost ne znači biti kriv i na taj način snositi odgovornost. Nema krivice. Okrivljivati sebe je isto kao i kriviti druge. Od toga nemamo koristi. Biti odgovoran znači uskladiti se sa svojim odlukama i izborima. Možemo izabrati da patimo ili volimo, plačemo ili se smejemo, budemo u miru ili u pravu, odustanemo ili rizikujemo, verujemo da su čuda moguća ili ne napravimo ni prvi korak. Uvek ste vi ti koji birate!



Zato pogledajte stvari iz druge perspektive ili bar pokušajte. U svakoj situaciji pronađite nešto dobro. Ma kako vam u datom trenutku delovala bezizlazno, pronađite onaj mali zračak svetlosti na kraju tunela. Verujte u sebe, verujte u svoje snove i svoje izbore. Ako vam srce govori ne utišavajte ga, oslušnite šta ima da vam kaže. Ono vas neće izneveriti. Srce će vas uvek voditi pravim putem jer ono poznaje vašu dušu, vašu svrhu.


Zato dragi moji uvek birajte ono što vas čini radosnima, ono što vam donosi mir, u čemu uživate, iz čega učite, uz šta bivate bolji. Birajte život kakav vi želite jer vi to zaista zaslužujete. Verujte u to!

Tekst prvi put objavljen na Sretna Žena Magazin

субота, 16. септембар 2017.

Kako biti u miru

Čitajući razne tekstove na internetu i gledajući video klipove došla sam do jednog zaključka, "mnogo babica, kilavo dete."Tako kažu u narodu. Mnogo ljudi je krenulo na put samospoznaje i rada na sebi i to je sjajna vest. Međutim često dođem u situaciju da pročitam ili čujem nešto što se totalno razlikuje. U jednom tekstu savetuje se jedno, u drugom drugo, u trećem treće. Mnogo ljudi dođe u konfuziju i ne zna koga da sluša., kome da veruje. Šta je ispravno, a šta pogrešno? Među njima sam bila i ja.

Isključivi naslovi tipa "Nikada nemojte...", "Samo ako...", "Uvek morate..." i slični samo nas bacaju u jednu ili drugu stranu. Dovode nas u osećanje straha da ne pogrešimo ako ne ispoštujemo sve što je tamo napisano. Najbolja je zlatna sredina ali ne, ne može. U tekstu piše drugačije. Osrednjost nije dozvoljena. Tako kažu, jel? A onda preokret. U narednom tekstu savetuju nešto sasvim drugo, pa treće...peto...osmo...Ima li kraja? O Bože, kako smo samo sluđeni. Šta raditi, koga slušati? Svi smo bili u toj situaciji, pa i ja.

A onda sam shvatila. Čitaj, slušaj, razmišljaj...a zatim usvoji ono što je u skladu sa tobom. Odaberi te ono što vama donosi mir i zadovoljstvo. Ne drugima, vama! Ne kopirajte druge da bi bili prihvaćeni, ne radite što rade drugi samo da bi ispunili očekivanja i samo zato što je onaj tamo rekao da to baš tako treba. E možda u vašem životu baš tako ne treba. Radite tehnike koje vama donose rezultate, slušajte ljude koji vama prijaju, koji žive ono što pričaju, čitajte tekstove koji u vama bude pozitivnu energiju. Budite otvoreni za more informacija. Ali imajte svoj filter kroz koji ćete sve te informacije propustiti i izabrati samo ono sa čime ste vi u skladu. Verujte sebi, svojoj intuiciji. Okružite se ljudima koji vam prijaju.


Samo tako ćete biti u miru a mir i zadovoljstvo je ono čemu svi težimo. To je onaj divan osećaj kada znamo da je sve u najboljem redu, kada imamo veru da je sve baš onako kako treba biti i da se sve dešava za naše najveće dobro. Mir u duši se ne može zameniti materijalnim. I samo ako nismo konfuzni, neusklađeni i u konfliktu sami sa sobom, možemo istinski osetiti mir.

Zato dragi moji pronađite svoj put, onaj koji ste vi odabrali, kome vas srce vuče. Odaberite dušom i verujte mi nećete pogrešiti. Jer duša zna i onda kada um misli suprotno. Na svom putu budite srećni i otvoreni za sve ono što će vam pomoći da još više rastete. Da budete ono što jeste, da budete u miru sa samim sobom!

понедељак, 14. август 2017.

Nešto se mislim...

Nešto se mislim...
Zašto su ljudi zatvoreni za nove mogućnosti i nove spoznaje? Zašto im je lakše biti u zoni komfora nego učiniti prvi korak ka boljem sutra? Zašto ono što pročitaju i čuju ne primene u praksi nego večito kukaju kako nešto ne funkcioniše i nema šanse da išta promene? Pa naravno da ne funkcioniše kad nisu učinili ništa. Čekaju da im padne s neba. Kao da imaju povez na očima ili bolje reči u glavi.

U poslednje vreme srećem dosta ljudi koji pričaju o želji za nekom promenom u svom životu. No to pričaju kroz zatvoren um, bez mogućnosti da razmisle o nekim rešenjima situacije u kojoj se nalaze. Sve im je crno, izlaza nema.  Da pročitaju neku knjigu iz popularne psihologije ni da čuju. Pa neće oni valjda živeti život iz knjiga??? Neki video klip ili seminar ne dolazi u obzir. U video klipu lupetaju gluposti a seminar treba platiti.  Odakle im novac? A i nemaju vremena. Ju naopako! Bilo šta da im kažeš kao predlog, odmahnu rukom kao da teraju muve. I opet onaj sumorni izraz lica, tup pogled , uzdah i pitanje: "Šta da radim?" Hm...

Kada sam počinjala sa radom na sebi imala sam ogromnu želju da sve naučeno podelim  sa dragim ljudima i bukvalno se sva davala u objašnjavanje šta i kako dok sam za uzvrat dobijala ismevanje. Bila sam očajna. Kako ne shvataju? Pa želim im pomoći! Vremenom sam shvatila da oni ne žele pomoć i odustala sam. Ne osećam se više krivom niti obaveznom otvarati drugima oči. Osećam se obaveznom prema sebi i svojoj deci. Želim im biti primer i na taj način ih učiti. Želim ih naučiti da budu otvoreni za nove spoznaje. Želim pomoći i svim drugim ljudima ali ne više na isti način. Ne na silu. Sada pišem, pričam, snimam video klipove a ljudima dajem mogućnost da me pronađu i sami kontaktiraju ako žele. I znate šta sam primetila? Moji tekstovi i video klipovi pronalaze ljude baš u trenutku kada im trebaju. Slučajnost? Nema šanse. Ja sam otpustila grčevitu potrebu da pomognem svima i svi oni kojima je potrebno da čuju moje reči i pročitaju moje tekstove su došli do njih. Univerzum se pobrinuo za to. Ljudi mi pišu: "Slučajno sam naleteo/la na vaš video/tekst...". Ja im odmah otpišem da nema slučajnosti. I sve je lakše kada smo otvoreni i kada ne odbacujemo odmah nešto što nam je dato. O svemu prvo razmislite, informišite se, verujte da je sve moguće. Ne zatvarajte se u čauru starih verovanja i ubeđenja. Odbacite ih. Ne živite sa povezom na očima, otvorite ih širom. Vidite boje iza crnila vaše prošlosti. Ko kaže da se snovi ne ostvaruju? Oni koji su svoje snove ugušili svojom inertnošću. Ko kaže da čuda nisu moguća? Oni koji ne žele ništa uraditi po pitanju promene u svom životu a žive u crnilu. Ko kaže da nije moguće živeti srećan i ispunjen život? Oni koji se nikada nisu usudili istinski živeti. Oni koji samo na kalendaru broje dane, nedelje, godine svoga života i govore kako vreme leti. A gde ste vi u tom vremenu? Živite li život ispunjen radošću ili samo letite kroz vreme ko muva bez glave?

Dajte šansu životu, dajte šansu sebi. Dopustite da informacije dođu do vas. Ne odbacujte ih, razmislite o svemu. Testirajte. Zašto vam je bolje da budete sumorni umesto srećni? Zato što je tako lakše? Lakše je da vas okolina sažaljeva nego da kažu da ste prolupali jer ste uradili nešto što većina ne bi. A šta ako uspete sa svim tim "ludostima" koje ste uradili? Šta će onda okolina reći? Zar vam je to uopšte važno? Meni odavno nije. Kreiram svoje snove, ne tuđe. Uradite to i vi.

Otvorite svoj um. Otvorite svoje srce. Pozovite čaroliju da uđe u vaš život. Ona ne dolazi nepozvana. Samo je vi možete pozvati u vaš život. Usudite se! Ne budite poput miliona sumornih lica koja su učaurena u svoju ljušturu, postanite leptir i svojim primerom pokrenite milione na promenu. Jer vi to možete!



Nešto se mislim...
Zar nije svrha našeg postojanja da pomažemo jedni drugima na našem putu koji se zove život?  Budite tu za druge. A da bi to mogli budite tu prvo za sebe. Ja sam tu za vas. Uvek!

Pratite me i na: Tijana Mihajlovic - You Tube

понедељак, 17. јул 2017.

Očekivanja

Nedavno sam osetila potrebu da poklonim nekolicini ljudi besplatan Reiki tretman. Moja duša je to želela i to sam i uradila. Želela sam da ljudi osete tu energiju, tu svetlost i mir nakon tretmana. Pre i nakon tretmana sam ih upoznala sa Reiki energijom, kako funkcioniše i koji su njeni benefiti. Ono sa čime sam se u razgovoru sa njima susrela su velika očekivanja Dobar deo njih je očekivao čuda nakon jednog tretmana. Očekivali su da ih ja izlečim, da im se promeni situacija u porodici, na poslu...Tada sam shvatila koliko nas naša očekivanja u svim sferama života koče i ograničavaju. U konkretnom slučaju, ja nisam držala magični štapić u rukama. Ja sam samo provodnik ove predivne životne energije. Ja je kroz svoj kanal šaljem onima kojima je potrebno uz puno poverenje da će ona naći put do onog dela čoveka koji je potrebno isceliti, energizovati, balansirati. I uvek radi. Ne očekujem čuda ali verujem u njih. To savetujem i ljude koji mi obrate i zatraže tretman. Reiki je inteligentna energija koja tačno zna gde treba da ide i šta da radi. To je ljubav koja nas ispunjava celim bićem i ja joj se uvek s velikim poverenjem prepuštam. Ali svesna sam i toga da niko, pa ni Reiki, ne može raditi umesto mene. On nam može biti pokretač, motivator, neko ko nam otvara vrata spoznaje i mogućnosti, ko nas diže kada padnemo, ošamari kada je to potrebno, ali uvek za naše najveće dobro. 

Shvatajući ovo došla sam do zaključka da nas zaista naša velika očekivanja koče. Kada god nešto želimo, umesto da budemo na visokoj vibraciji i verujemo da će se želja ostvariti, mi se mučimo iščekujući ishod. A kada se ne dogodi onako kako smo želeli ili se čak nikako ne dogodi, krivimo  zlu sudbinu, ostatak sveta ili čak i sami sebe. Opustite se. Na niskoj vibraciji i sa velikim očekivanjima ništa nećemo dobiti. Zašto? Zato što kada očukujemo mi vibriramo da to nemamo i tada nam Univerzum potvrđuje našu istinu. Nemamo veru. Mnogi se pitaju šta ako se prepuste, veruju, ne očekuju a ne ispuni se želja. Pa šta? To je znak ili da vam zaista to nije bilo ni potrebno ili da Univerum sprema nešto bolje za vas. Uvek je važno samo da iskreno verujete i prepustite se. Kada iskreno verujete da vam u život sve dolazi za najveće dobro tada se zaista čuda događaju. Kada krenete svesno da kreirate, da radite na sebi, da birate svoje misli, da razgovarate emocijama sa svojim nefizičkim, tada svetlost ulazi na velika vrata u vaš život. Širite ljubav, širite valove radosti i ogromnu količinu vere. Reiki je tu da pomogne ali nikako da zameni našu moć i ogovornost za sopstvene postupke. 



Ne budite bahati, ne letite visoko, ne držite se grčevito za samo jedan put. Ne težite da budete iznad drugih, budite drugima ruka spasa. Budite prijatelj. Pustite se i plovite rekom života. Na tom putu zahvalite na svakoj situaciji koja vam je srce ispunila ljubavlju ali i na onoj koja vas je dobro uzdrmala i naterala vas da spoznate da ste na pogrešnom putu. Zahvalite na svim ljudima koji su s razlogom ušli u vaš život. Budite svesni sebe i svoje okoline. Budite svesni da ste moćni, da ste svetlo koje traži da bude rašireno na ceo svet.

Budite mir!

субота, 24. јун 2017.

Ostvari svoje snove

I ponovo me, kao i juče, probudio zlatan sunčev zrak u 5.30h. Protegnula sam se, istegla svoje mišiće i nabacila osmeh. Zahvalila se na novom danu, životu, ljubavi koja me okružuje i prožima svakog dana i ustala. Skuvala sam mirisnu kafu i uživam u svakom gutljaju. Pade mi na pamet misao koju sam juče podelila na fejsu.


Da li iskreno verujete u ovo? Ja da. Evo i zašto. Ako ne živite svoje snove ili bar težite ka njima, ne živite već preživljavate. A da li život tako zamišljen,Da li je to naša svrha? Da se od snova ne živi je uverenje koje nam je usađeno odavno. A mi ga možemo svesno menjati.
Zar smo zaista došli na ovaj svet da se mučimo, radimo kako nam drugi diktiraju, ispunjavamo tuđe snove? Ako vam to neko kaže, ne verujte mu. Mi smo moćni i sposobni sami kreirati svoj život i ostvariti i najluđe snove. A zašto svi ne uspevaju u tome? Zato jer nisu pomerili svoj stražnji deo i učinili nešto po tom pitanju. :)

Svi očekuju čuda preko noći. Da, čuda su moguća ali i mi moramo dati svoj doprinos. To ne znači nužno mukotrpan rad. Doprinost je i sama promena uverenja od onog "to je realno nemoguće" do "sve je moguće". To može biti meditiranje svakog dana 5-10 minuta, vizualizacija, afirmacije...Sećam se jednog momenta kada sam svog učitelja Reikija, na početku svog rada na sebi, zamolila da mi da savet kako da dođem do posla. Tada mi je bio učitelj u pravom smislu te reči i dao mi lekciju koju nikada neću zaboraviti. Rekao mi je na koji način Reiki energiju mogu iskoristiti kao pomoćno sredstvo i ja sam to radila. Nakon 3 nedelje sam mu rekla da ovo ne deluje. Pitao me šta sam radila  i ja mu odmah rekla da sam savesno radila sve kako mi je rekao. A onda me upitao: "A jesi li predala neki cv, bila negde da pitaš za posao, informisala se...? Da li iskreno veruješ da je moguće da dobiješ  fenomenalan posao?" Paf! Ko grom me zdrmalo. Nisam ništa uradila a i dalje sam verovala da dobre poslove rade neki drugi. E u tome je stvar. Ljudi često očekuju čuda a ništa ne menjaju u svom životu. Zato snovi i ostaju zakopani i nikad realizovani. Tada sam shvatila da moram dati svoj doprinos. Uz sve to promenila sam svoje uverenje od "uvek neko drugi dobije posao" do " mene čeka posao u kome ću uživati i koji obožavam". I došao je, verovali ili ne.





Kada nešto poželimo, kada o nečemu maštamo Univerzum nam odmah šalje taj dar u naš život. Ali mi moramo otvoriti vrata i dopustiti tom čudu da dođe do nas. Moramo iskreno verovati u to. Obraćajući pažnju na ono što ne želimo, na nedostatak nečega, mi zatvaramo vrata ostvarenju naših snova. Verujući da je nemoguće mi stavljamo neprobojni štit između nas i ostvarenja naših snova. Ne radite to. Iskreno verujte. Čak i kada vam dođu oni manje lepi dani, manje lepa iskustva, verujte da su oni tu iz određenog razloga. Možda da nešto naučite ili da vam pokaže drugi pravac kojim trebate ići. 

Kako ćete znati dopuštate li manifestaciji da dođe do vas ili ne? Kao prvo po svojim mislima, a najvažnije od svega po emocijama koje te misli izazivaju. Ako ste fokusirani na nemanje nečega, vi se osećate loše, vibrirate nisko i iskustva takve niske vibracije puštate u svoj život. Mislite pozitivno, maštajte i verujte. Na taj način vibrirate visoko jer se osećate divno i dopuštate čudima da uđu u vaš život. Jednostavno zar ne? Hm...lako je reći. I meni je na početku moje transformacije delovalo lako ali u praksi je bilo malo teže. Trebalo je menjati se iznutra, menjati ono u šta sam godinama verovala i što su me drugi naučili. Ali dobra vest je što nije nemoguće i što postaje sve lakše i lakše što više praktikujmo dopuštanje. 

Verujte mi, sve je moguće samo ako dovoljno jako želite i iskreno verujte u to. 

Imam mnogo želja, mnogo snova koje sam ostvarila. Imam divnu porodicu, sjajne roditelje, posao koji obožavam, postala sam Reiki praktičar, imam svoj stan, auto. Neko će reći "pa to se podrazumeva". A da li se zaista podrazumeva? I svakim danom imam sve više snova. Želim napisati knjigu, pomagati ljudima uz pomoć Reiki energije, putovati više, snimati meditacije Meditacija, moje prirodno stanje koje će koristiti ljudima, unaprediti svoj rad kao nastavnika engleskog i podići na viši nivo...

I zato se dragi moji ne utapajte u kolotečinu, ne kukajte i ne krivite nikoga za svoje neuspehe, tugu, bes. Promenite pogled na život, stavite ga u svoje ruke i oblikujte po vašoj želji kao da je od plastelina. Budite vajar svoje sudbine, slikar svoje vizije i pisac svog života. Bog je to imao na umu kada je vaš duh spustio u fizičko telo na ovu planetu. Ako znamo da je Bog ljubav, nerealno je da mislimo da je njegov cilj bio da nas muči zare ne?

Bog vas voli. Univerzum vas voli. Pokažite da i vi volite sebe! :)

Voli vas Tijana!

четвртак, 01. јун 2017.

Meditacija, moje prirodno stanje

Radeći na sebi otkrila sam mnoge tehnike koje dovode do rezultata i koje mi naravno pri tome i prijaju. Jedna od tih tehnika je i meditacija. U početku je za mene meditacija bila nešto mistično, nešto što rade drugi ali ne i ja. Ja mogu samo da žmurim i verujem da "kao" meditiram ali to nije to. Nisam se odvojila od zemlje, znači ne meditiram. Ha, ha, ha...koja zabluda. Naravno što sam je više praktikovala ona je sve više počela da mi prija, sve sam više uspevala da kontrolišem misli i budem upućena na svoje unutrašnje biće, na ono što jesam, da budem tu ovde i sada. To i jeste poenta meditacije. Mnogo sam slušala i čitala o tome i stekla jasan uvid šta je ustvari meditacija. Dok je molitva naš razgovor sa Bogom, u meditaciji mi čujemo Boga kroz svoje srce. Shvatila sam da ne moram uvek biti bez misli jer je našem umu najnormalnije da stalno radi. Nemamo prekidač da ugasimo um i budemo u stanju bez misli. Poenta je primetiti misao i pustiti je da prođe a ne uplitati se u analizu. Suština meditacije je biti u sadašnjem trenutku, biti prisutan, duhom i telom. Ne moramo nužno i levitirati.

Meditacija je naše najprirodnije stanje. Nedavno sam čitala o meditaciji kao delu sekte i zavere, kako nam truje mozak i još mnogo drugih gluposti. To može pisati samo neko ko nema pojma o čemu piše niti je iskusio blagodeti meditacije. Sekte su jedno i treba ih se kloniti. Sve što nas navodi na sumnju, opasnost, traži odricanja ili žrtvovanja možete lako prepoznati. U meditaciji toga nema. Ako vas neko uverava da morate raditi bilo šta što vam ne prija, nemojte raditi. U meditaciji nema prisile. Nema drugih. Tu ste samo vi i vaše nefizičko biće. Vaše unutrašnje JA. Ne plašite se svog nefizičkog. U vašoj samoj suštini leži ljubav a zar je ljubav loša? Zar je se treba plašiti? Može li vam nauditi? Samo se to zapitajte. 



Uvek se rukovodim zdravim razumom, otvorena sam za sve mogućnosti i nisam isključiva. Uvek govorim iz iskustva i zato svima od srca preporučujem meditaciju. Meditacija će vam pomoći sa umirite svoje biće, dovedete ga u stanje mira i spoznaje. Pomoći će vam da upoznate sebe.
Samo 5 minuta dnevno će učiniti veliki korak. Verujte mi. Svako može toliko vremena naći za sebe. Probajte i uverite se. 

Meditacija je jedna od tehnika koja mi je život promenila. Jedna od najjačih pokretača mog unutrašnjeg bića, moje istinske prirode. Želja mi je da u svoj život uvedem i Yogu ali kako za sve postoji pravo vreme, tako će doći i vreme za to. 

Na mom YT kanalu ima nekoliko mojih vođenih meditacija a ima i bezbroj drugih. Pronađite šta vam prija. Nekome prija meditacija u tišini, a nekome vođena. Često meditiram samo uz neku divnu opuštajuću melodiju. Uživajte i pronađite sebe. :)

PS. Javite utiske :)



Voli vas Tijana! 

субота, 01. април 2017.

Kasirka

Pre par dana, ušla sam u jednu prodavnicu u nameri da kupim narandže. Dok sam šetala tražeći odeljenje sa voćem, pažnju su mi privukla sumorna lica ljudi. Svako lice pričalo je svoju priču. Jedno lice je brinulo, drugo tugovalo, treće se ljutilo. Tek poneki zvonki dečiji glasić bi zamaglio monotoniju. Svi su oni mehanički marširali kroz prodavnicu, kao roboti, u potrazi za nečim što imaju na spisku. Niko od njih nije stvarno bio prisutan u tom trenutku. Misli su se rojile po njihovim glavama, videlo se nadaleko. Zastala sam i zapitala se da li je moguće da ljudi toliko žive imaginarne živote? Žive u prošlosti prekopavajući po ko zna koji put po nekom davno razmenjenom dijalogu koji je na njihovoj duši ostavio trag. Žive u budućnosti, brinući zbog nečega što se možda i neće nikada dogoditi. Šta je sa sadašnjim trenutkom? Gde se izgubio? Istopio se kao balončić od mirišljave sapunice. Kada smo prestali uživati u trenutku i počeli juriti naokolo ne primećujući šta se dešava u svetu oko nas? Tužno!

Stigla sam do odeljenja sa voćem i ugledala narandže. Mirisale su božanstveno. Mešali su se mirisi citrusa, jabuka, krušaka...Miris je bio očarvajuć, boje su se presijavale pod svetlima neonki. Uzela sam jednu narandžu u ruku, zagledala se u njenu prelepu boji, prinela je licu i pomirisala. Primetetila sam ženu pored mene koja brzim pokretima stavlja jabuke u kesu i žureći ka kasi baca ka meni začuđujuć pogled. Sigurno je pomislila da nisam sva svoja. Osmehnuh se i nastavih da uživam. Stavila sam voće u korpu i laganim korakom otišla do kase. Tamo me dočekalo prijatno iznenađenje, kasirka koja je pevušila neku pesmu sa osmehom na licu. Nakon svih zabrinutih lica koje sam ovde zatekla ona je bila kao znak. Bila je znak da još uvek ima ljudi koji nisu zaboravili šta su osmeh, radost, pesma. Verujem da je bila umorna, da je taj dan sigurno imala i neku neprijatnu situaciju ali ona je imala izbor. Mogla je da kuka, uzdiše, viče na mušterije ili da se osmehuje i peva. Ona je izabrala radost života. Oduševljeno sam je posmatrala dok sam stajala u redu i posmatrala lica ljudi na kasi. Neki su je posmatrali čudno a nekima je njen osmeh i rečenica „Želim vam prijatan dan“ izmamila osmeh i odagnala teške misli bar na tren. Neki su se u momentu trgli iz sna i započeli razgovor. Ona je uživala u trenutku kuckajući brojeve, pakujući namirnice u kesu i svaku osobu je ispratila s osmehom.




Stigoh i ja na red. Ljubazno mi se obratila a ja sam joj uzvratila osmehom. „Da li ste svesni koliko ovaj svet činite lepšim?“, upitah. „Hvala!“, uzvratila je ne skidajući osmeh. Na odlasku mi je poželela prijatan dan i znam da je to rekla od srca. Moje srce je to osetilo a srca nikad ne lažu.

Dok sam koračala ulicom uživala sam slušajući cvrkut ptica. Osećala sam kako mi sunce miluje lice. Pomislih na ženu za kasom i na to kako je svaki pojedinac na ovoj planeti veoma važan. Ta žena je bila svetlo mnogim usamljenim i izgubljenim dušama koje su dolazile u tu prodavnicu. Svako od nas je tu sa nekom svrhom. Zato se trudim da i ja živim svoju, da širim svetlost i ljubav a to se može samo čistog srca.

субота, 04. фебруар 2017.

Draga mama!

Danas je tvoj 61. rođendan. Na ovaj dan rodila se jedna divna duša koja je kasnije postala moja majka. Danas ti želim reći veliko HVALA!
Hvala ti na ljubavi koju si mi nesebično davala, što si brinula o meni kada sam bila bolesna, kada sam bila tužna. 
Hvala što si me razumela i kada ja nisam razumela samu sebe. 
Hvala što si bila jaka kada sam ja bila slaba, što si me naučila pravim vrednostima u životu.
Hvala što si me naučila iskrenosti, saosećanju, dobroti, istrajnosti, odgovornosti. 
Hvala što si bila stroga kada je to trebalo iako tada to nisam razumela. 
Hvala ti što si bila uz mene kada sam održavala prvu trudnoću, kada su se tvoji unuci rodili, kada sam bila na raskrsnici života. Uvek si bila tu da me razumeš i podržiš.
Hvala što si uvek tu za mene, moju porodicu. 
Hvala što me uvek saslušaš i nikad ne insistiraš da uradim po tvome. 
Hvala što si mi svojim primerom pokazala kako se ne odustaje na prvoj prepreci u životu. 
Hvala što si uvek iskrena. 


Ti nikada nisi bila osoba koja previše grli i ljubi ali su tvoji zagrljaji i poljubci bili neverovatno topli. Ponekad nisi ni morala da me zagrliš, iz tvog pogleda i postupaka je izvirala ljubav.
Ti si mi i majka i najbolji prijatelj. Moji prijatelji su se uvek divili našem odnosu jer smo nas dve uvek išle zajedno u kupovinu, na kafu...imale smo poseban odnos. I dan danas je tako. 
Draga mama,hvala ti još jednom od srca što si baš takva kakva jesi jer baš takva si savršena!

Srećan ti rođendan i da mi poživiš još duuuuugo!

Voli te tvoja Tijana!

понедељак, 02. јануар 2017.

U 2017. želim da...

I evo nas u Novoj 2017. godini. Šta ste uradili u ponoć? Jeste li se zahvalili na svim blagoslovima i iskustvima iz 2016.? Jeste li čvrsto zagrlili drage osobe i poželeli nešto lepo? Ja jesam! Nabacila sam najširi osmeh i poželela dobrodošlicu nastupajućoj godini. Biće sjajna, sigurna sam u to. Sa sigurnošću ovo tvrdim jer znam da od mene zavisi sve. Ja sam ta koja pišem priču svog života. Pa kako je napišem, takva će i biti. Zar ne?


Kao i na svakom početku godine pravimo planove, pišemo ciljeve i s ogromnom verom krećemo u njihovu realizaciju. Na žalost mnogi na tom putu pokleknu, odustanu, razočaraju se. Ja više nisam iz te priče. Ja znam da su svaka zatvorena vrata samo znak. Znak da sam na pogrešnom putu ili da još nije vreme za nešto. Znam da je svaka "loša" situacija samo lekcija. Ja primećujem sve lepe stvari koje mi dolaze, punim srcem uživam u njima. Zahvaljujem na svim blagoslovima u svom životu i kreiram svoju istinu. Znam i da je skroz OK ako promenim mišljenje ili cilj jer je to normalna stvar na našem putu razvoja.
Nikoga više ne ubeđujem da je moje shvatanje života ispravno jer svako živi svoju istinu i svako će doći do spoznaje kada bude spraman za to. Ne trudim se više da se svidim ljudima, važno mi je da se svidim sebi. Važno mi je da osećam mir u duši a to mogu samo ako sam usklađena sa samom sobom, ne sa okolinom. 
Verujem sebi, svojim emocijama i dopuštam da me vode. Dozvoljavam da mi pokažu na kakvoj sam vibraciji. Prihvatam svoju odgovornost za sve što mi se dešava. Sve ima svoj uzrok i posledicu. Pružam ljudima najbolje od sebe, širim ljubav i radost. To je svrha našeg postojanja. Sve više se fokusiram na ono što želim a ne na ono što ne želim. A želim mir, radost, zdravlje i ljubav.

U ovoj 2017. godini želim da :
- se od srca smejem svakog dana
- radim i dalje posao koji obožavam
- radim i dalje na sebi 
- motivišem druge da krenu na put samorazvoja
- provodim sa svojom porodicom mnogo kvalitetnog vremena
- vodim računa o svom zdravlju
- pročitam brdo mudrih knjiga i primenim znanje u praksi
- napišem knjigu
- odem sa porodicom na letovanje
- realizujem sve svoje inspirativne akcije
- moj YT kanal Tijana Mihajlović služi mnogima kao motivacija i inspiracija 
- širim pozitivnu energiju oko sebe
- budem svedok čarolije života

Dragi ljudi, dragi kreativci, od srca vam želim srećnu nastupajuću godinu i da je kreirate baš onako kao vi želite. Verujte u čaroliju jer ona je uvek tu samo ako duboko i iskreno verujemo. Zato zatvorite oči i samo jako poželite, snovi se ostvaruju.