субота, 03. септембар 2016.

Hvala od srca!

Pre dva dana sam na svojoj Facebook stranici objavila "Izazov od 30 dana" koji je pre par godina pokrenula Ana Bučević. Iako sam taj izazov već radila, kao da mi je neki unutrašnji glas govorio da ga uradim ponovo. I krenula sam. Usput sam pozvala i sve ostale koji su voljni da urade nešto za sebe. Dogodilo se nešto što se već ranije par puta događalo. Na objavu sam dobila nekoliko lajkova, tu i tamo padne neki komentar, a u inbox krenu poruke jedna za drugom. Ljudi su mi upućivali reči podrške, zahvaljivali se na tekstovima koje pišem jer ih inspirišu, postavljali razna pitanja i predlagali da pokrenem i Vlog. Onda sam se setila jedne poznanice koja mi je stalno govorila kako je srećna jer uvek dobija mnogo lajkova na objave. Tada sam se zamislila. Slažem se da broj lakova pokazuje koliko je neko praćen ali ne mora biti jedini pokazatelj. Neke od nas prate iz prikrajka, potajno ali im i tako ulazimo u dušu. U nekoliko situacija sam se uverila da je tekst pročitan iako nije lajkovan. Ovo pišem jer sam došla do zaključka da zaista sve to nije važno. Nisu važni lajkovi. Oni nisu mera uspeha. A šta je uspeh? Učiniti nečiji život lepšim. Oduvek sam pisala zbog svoje ljubavi prema pismenom izražavanju, zbog emocija koje budi u meni, zbog verovanja da će ono što napišem nekome značiti kao motiv, lekcija, ideja...Kada sam dobila sve te divne poruke podrške preplavila su me osećanja zahvalnosti i ljubavi. Neprocenjivo je kada nekome tvoje reči daju krila da se pomakne sa nulte tače, kada kod nekoga osvestiš šta sve može, kada izazoveš radost. To zaista nema cenu.

 
Samo neke od poruka koje sam dobila



Zaista sam srećna kada mogu pomoći ljudima, kada se u mom društvu osećaju dobro, kada veruju da mogu sve što požele i shvate da su kreatori, da su divni. Moji tekstovi su me potakli da sve te priče pretočim u knjigu. Nadam se da će i ona u dogledno vreme ugledati svetlost dana i da će svaka iskrena reč u njoj nekome biti svetlost na kraju tunela. Znakovi su nam svuda, ideje lebde u vazduhu. Samo ih trebamo uhvatiti i zaploviti sa njima. Od srca se radujem zbog svih vas kojima sam bila makar i najmanja zvezdica u mraku. 

U jednom trenutku inspiracije krenula sam svoje priče sa bloga Mamina školica da snimam i na You Tube kanalu. Sugestije o Vlogu se polako pokreću. Takođe sam dobila pozivne komentare. Ko zna, kada mi dođe inspiracija za to, možda se više pozabavim Vlogom. Za sada neka malo sačeka. Samo treba slediti svoju strast, svoju emociju i tada znaš da radiš pravu stvar. A prava stvar je raditi nešto s ljubavlju bez očekivanja nagrade za to. Najveća nagrada je kada znaš da si nečiji život ulepšao i obogatio svojim postojanjem.



Zbog toga, hvala svima koji me pratite, javno ili iz prikrajka, koji lajkujete i komentarišete javno ili šaljete poruke u inbox. Moje najveće zadovoljstvo je ako sam dotakla vaš život, pokrenula ga u pozitivnom smeru i dala smernicu da otkrijete ko ste vi zaista. 

Hvala od srca!