четвртак, 18. август 2016.

Razmišljam...

Polako se približava kraj slobodnih dana, raspusta, godišnjeg, kako god to već zvali. Mislim da sam se zaista odmorila i nauživala iako nisam nigde putovala.Uživala sam u samom vremenu kada sam mogla sebi rasporediti svo slobodno vreme. Imala sam vreme za porodicu, decu, drage ljude, učenje i sebe. Iako nisam nigde putovala, vreme sam pametno utrošila ulažući u svoje znanje. Čitala knjige, gledala video klipove, razgovarala sa ljudima od kojih mogu nešto naučiti i koji su pozitivni...Imala sam više vremena i za pisanje blogova.

E sad polako kreću obaveze. Posao, škola, vrtić. No sigurna sam da ću i tada naći vremena za zadovoljstva koja, iako naizgled mala, tako mnogo daju. Toliko novih ideja mi je došlo ovog leta da sam i sama iznenađena. Istina je da ideje stižu kada smo opušteni i pozitivni a ne kada se upiremo da smislimo nešto. Sve ću polako realizovati i sve će biti baš onda kada treba. Sigurna sam. Dobila sam ideju da pišem priče za decu i odrasle sa porukom a zatim da te iste priče snimam na You Tube jer znam da mnogi više vole da slušaju nego da čitaju.



Razmišljam koliko je ovaj život savršen i kako se sve dešava baš onda kada treba. Radujem se poslu koji krećem da radim. Taj posao je baš mene čekao. Sve se dešavalo s razlogom da bih ja sada dobila taj posao. Nema slučajnosti, to je iluzija. Sada, iz ove perspektive, to razumem. Posvetiću naredni tekst na blogu o mom devetogodišnjem traženju posla da vidite da su čuda moguća. Samo verujte!

Na ovom linku je moj kanal sa pričama: Tijana