понедељак, 08. август 2016.

Moj treći dan blog izazova

Radost, radost, radost!

reading.ac.uk


Već sama pomisao da danas ponovo imam "zadatak" da napišem nešto na temu radosti u meni budi prelepe emocije. Ah kako je život lep. Volela bih da postanem zarazna za sve ljude na ovoj planeti, da ih zarazim svojim osećajem radosti, sreće i optimizma. Volim život, volim da se smejem, volim da pevam i plešem, da se grlim. A zamislite sve je to besplatno. Još uvek ne verujete? Probajte i videćete. Najlepše stvari na ovoj planeti su besplatne. Ljubav, priroda, osmeh, cvrkut ptica, miris cveća, lepa reč...Mogla bih nabrajati još dugo. Besplatno je a vredi jako mnogo.

Šta me još čini radosnom? Pisanje. Kada dobijem nalet inspiracije, prsti lete po tastaturi, rađaju se nove ideje. Tada treperim od sreće. Pišem u dahu. Imam onaj osećaj zalubljenosti. Osećam leptiriće. Ja sam u stvari zaljubljena u sebe, u svoje mogućnosti i talente koje tek sad polako otkrivam. Polako izlaze iz mene. Ne, nije to narcizam. To je ona zdrava ljubav koju svi trebamo osećati prvo prema sebi da bi mogli tu istu ljubav širiti oko sebe. Jer...ne možete dati ono što nemate, zar ne?

Sinoć sam legla u krevet. Trebalo je da spavam ali ne. Masa misli se razlila po mojoj glavi, more ideja, pišem knjigu, snimam videa, kuckam reči....ne mogu da prestanem. Osetila sam neverovatnu radost jer sada znam da mogu biti isto toliko kreativna kao i bilo ko drugi. Da moji ukućani nisu spavali i da sam mogla upaliti svetlo, sigurno bih ustala i možda pisala i do zore. 

Radosna sam što postojim i što mogu pružiti ljubav svima oko mene. Hvala Bogu na tome. Hvala mu što me je stvorio baš ovakvu, jer baš ovakva mogu pružiti svima najbolji deo sebe.