недеља, 07. август 2016.

Moj drugi dan blog izazova

Nastavljamo i danas da širimo radost jer je to osnova našeg boravka na planeti. Ako nema radosti kako onda možemo reći da živimo život vredan življenja? Već sam pisala da mene čine srećnom i radosnom mnoge stvari. Radosna sam kada me deca zagrle, kad osetim taj njihov dečji miris nežne kože iako već odavno nisu bebe. Ta ljubav u dečjim očima govori više od milion reči. 

Radujem se kada nekome mogu nesebično da pomognem. Često se ljudi čude kako mogu nešto činiti za druge ako neću ja imati koristi od toga. U početku sam se ja čudila njihovim pitanjima a onda sam prihvatila da jednostavno nismo svi isti. Osećaj koji u meni izaove nečija zahvalnost ne može se meriti ni sa čim materijalnim. To zadovoljstvo nema cenu. 

Raduje me kada na ulici sretnem nekog svog bivšeg učenika ili učenicu i kada kroz priču shvatim koliko sam u tom divnom biću ostavila pozitivan trag. Prisećamo se zajedno mnogih momenata i smejemo se. Predivno je kada učestvuješ u nečijem životu, obojiš ga najlepšim bojama koje još dugo, mešajući se stvaraju, božanstvene uspomene te dece.

pinterest.com

Radujem se svakoj pročitanoj stranici knjige. Upijam kao sunđer svaku reč, svaki citat. Volim da maštam, zamišljam junake, bojim priču svojim bojama i lakim notama. Vidim i čujem onako kao moj um želi. U mojoj glavi se tada dešava film koji ja režiram. Sve je sjajno!

I zato se i danas radujte svemu. Nađite u svemu zrno radosti i sreće i podelite ga drugima jer sreća se množi kada se deli!