субота, 20. август 2016.

Kako sam manifestovala posao

Još kao dete, maštala sam da budem novinar. Pisala, pisala, pisala. Zamišljala sebe da pišem za neke magazine ili vodim autorsku emisiju. Došlo je vreme da upišem fakultet i suočila sam se sa situacijom da mogu upisati samo fakultet u svom gradu jer novca nije bilo dovoljno da se školujem u drugom gradu. Ok! Iako me tada zanimalo novinarstvo, gluma i psihologija, odlučila sam se da budem učiteljica.
Još kao student, počela sam raditi u jednoj parfimeriji. Na konkurs se javilo sto devojaka. Imala sam neverovatnu tremu. Popunjavala sam neki upitnik i sećam se da mi se ruka tresla. Kasnije sam bila na još jednom razgovoru i s nestrpljenjem sam čekala odgovor. Sećam se, bio je mamin rođendan. Pravile smo tortu. Telefon je zazvonio i ja sam čula ženski glas koji je govorio: "Čestitam, primljena si!" Jeeeeeeeee! Bila sam presrećna. Kada sam sutradan otišla na posao, vlasnica parfimerije mi je rekla da sam joj neverovatno bila simpatična koliko sam se tresla i da sam je podsetila na nju u tim godinama. Hahaha...eto i trema da nekad pomogne. Tamo sam provela par predivnih godina. Još uvek čuvam lepe uspomene na te godine. 
U međuvremenu sam završila fakultet i nadala se da ću dobiti posao u struci. Nisam imala vezu i nije bilo šanse da se negde ubacim. Nisam gubila nadu ali sam u međuvremenu radila razne privremene poslove. Odjednom sam dobila priliku da uđem u školu i predajem engleski dva meseca. Budući da sam dobro znala engleski, pristala sam pa makar i samo na kratko. Mnogo mi se dopao rad sa decom a pogotovo da predajem engleski. Malo mi je bilo žao što nisam imala sertifikat da radim kao nastavnik engleskog. Odlučila sam da ga steknem. Od tog dana, prošlo je devet dodina. Devet godina nerviranja, brige, suza, besa, ali i radosti, ljubavi, nade, smeha. Promenila sam nekoliko škola, dobijala razna obećanja i pohvale, no kada je došlo do toga da se neko zaposli za stalno, ja nisam bila na listi. Već sam osećala da ću svaki put izvisiti i tako verovatno baš to i privukla u svoj život. Nisam odustajala ali sam postajala sve tužnija, neraspoložena, stalno pod pritiskom zbog dokazivanja i neizvesnosti. Počela je anksioznost, lupanje srca, bezvoljnost. Ima li kraja?
Onda sam donela odluku da uradim nešto po tom pitanju. Na netu sam našla mnogo članaka, videa, knjiga, emisija koji su mi pomogli da krenem da radim na sebi. Čitala sam, gledala, gutala sve i upijala kao sunđer. Počela sam praktikovati razne metode, od vizualizacije, meditacije, pisanja, zahvaljivanja...Postala sam i Reiki praktičar. Najviše od svega mi je pomogla spoznaja da je sve baš onako kako treba biti. Sve se dešava s razlogom za moje najveće dobro. Ne vredi se nervirati jer ako nešto mogu promeniti, nema potrebe za nervozom. Ako ne mogu promeniti, takođe se ne vredi brinuti. Nije do mene. Razmišljala sam kako bi bilo lepo kada bih mogla raditi u nekoj privatnoj školi i predavati engleski ali dok ne dobijem sertifikat, nema šanse. 
Postala sam opuštenija i počela verovati u život. Nisam više plakala kada bi mi rekli: "Od sutra ne radiš. Zvaćemo te." Umesto toga sam govorila: "Super. Čeka me nešto drugo, nešto bolje!" Od tada je sve počelo da se menja. Malim koracima ka uspehu. Zvali su me naizmenično u tri škole i to tako da kada sam prestala da radim u jednoj, nakon dan ili dva su me zvali u drugu i tako redom. Imala sam sve više učenika koji su mi dolazili na privatne časove engleskog, dobila sam ponudu da radim radionice za predškolce. Onda je jednog dana stigla ponuda iz privatne škole stranih jezika u kojoj se i ja školujem, da radim kod njih i predajem engleski deci. Bila sam presrećna. Nakon par dana stigla je ponuda i iz škole da menjam jednu učiteljicu godinu dana. Tada sam zastala. Šta sad? Dva dana sam  razmišljala šta da radim. Stavila sam sve na papit, ZA i PROTIV! Onda sam pitala svoje srce. Odluka je pala na privatnu školu jer sam osetila da je to ono što želim, tu ću naći mir i ispunjenost. Mnogi su se čudili jer ipak je ovo državna ustanova, veća plata, a ja sam sigurna da sam uradila pravu stvar. 
Nakon nekoliko dana prelistavala sam svoju čarobnu knjigu i naletela na dan kad sam napisala da mi stiže fantastična poslovna ponuda. Wow, to je to! Iskreirala sam svoj posao snova!


Onda sam shvatila zašto svih ovih godina nisam mogla da se zaposlim u školi, mene je čekalo nešto bolje. Čekao me posao koji zaista volim  samo je trebao univerzum da poslaže kockice i da ja iskreno počnem verovati da će sve biti ok. I jeste. Ja sam sad srećna, zadovoljna, zahvalna na svim iskustvima. Puna sam ideja i sugurna sam da ću ih realizovati jer sve je u životu moguće ako se prepustiš i opustiš. Pišem blogove, počela sam da snimam i videa i tako ispunjavam i onaj detinji san.

Zato ne odustajte od svojih snova ali obratite pažnju i na prepreke jer vas baš možda one vode tamo gde treba!