субота, 23. јул 2016.

Jesmo li svi life coach-evi?

Iako rizikujem da budem kritikovana imam potrebu da napišem svoje mišljenje o sve većem broju life coach-eva. Pošto sam savladala tu životnu lekciju da je prosto nemoguće da se svima svidimo, ne brinem o tome. Naravno, to je samo moje mišljenje i ne očekujem da se svi sa tim slože.



Na društvenim mrežama se pojavljuje zaista mnogo dobrih tekstova o ličnom razvoju, ima stvarno dobrih i korisnih saveta ljudi koji su prošli kroz razne izazove. Uz to postoje mnoge stranice i grupe koje su prepune metoda, afirmacija i motivacijskih poruka. Mislim da je to zaista dobro. Ljudi su počeli sve više raditi na sebi, edukovati se i izlaziti iz zone konfora. Počeli su tražiti sreću u sebi a ne spolja. Budimo se i to je veliki korak za čovečanstvo.

Međutim ne mogu da ne primetim da se na raznim stranicama ili grupama često javljaju ljudi koji nude svoje cocahing usluge. Onda stanem pa se zapitam koji deo sam ja tu prespavala? Nije mi jasno. Slažem se sa tim da za svakoga ima mesta na ovoj planeti, da nema konkurencije i da se svako svojom autentičnošću može izboriti za svoje mesto pod suncem. Međutim zar ne treba prvo počistiti u svom dvorištu? Znam ljude koji posao life coach-a rade sjajno, profesionalno i sa mnogo mudrosti. Ti ljudi žive život punim plućima. Oni su prošli uspone i padove, doživeli razne izazove i dizali se iz prašine još jači. Gradili su temelje ljubavi radosti, širili svetlost i ulivali nadu kada su mnogi odustajali. Takvi ljudi, koji su mnogo toga prošli, osetili na svojoj koži, isprobali bezbroj tehnika i metoda i uverili se u njihovo delovanje, oni koji su učili, učili, učili i učenjem stekli mudrost, oni su pravi life coach-evi. Samo onaj koji zaista živi ono o čemu govori može biti autentičan, sve ostalo su samo loše kopije. Znam da je to sad IN ali ne može se prodavati ljudima nešto što se nema. Nije dovoljno napraviti stranicu na društvenoj mreži, postaviti neke tekstove o sreći i pozitivnom razmišljanju, par motivacijskih sličica i reći da si coach. Ne! Da je tako i ja bih bila coach. Svako bi to mogao. Imam i ja stranicu na fejsu, imam i grupu. No to je samo mesto gde ja pišem svoje neke stavove, misli, delim sa ljudima sve ono lepo što mogu pružiti. Ali ja nisam neko ko bi bi mogao stati iza reči life coach. Zašto? Zato što i ja još nisam u potpunosti sredila svoje dvorište iako već dugo radim na tome. Ne mogu dati nekome nešto za čime i ja još uvek tragam. Prijateljski savet da, razmenu mišljenja i stavova svakako, ali biti life coach je nešto što smatram vrlo odgovornim poslom. Zato bih volela da se svi coach-evi zapitaju da li su zaista srećni, ispunjeni i zadovoljni svojim životom? Da li ima neki delić njihove bašte koji nije uređen kako bi trebalo? Ako se ovo zaista zapitate  dobićete odgovor jeste li vi spremni da budete neko ko će drugima davati savete kako da urede svoj život.

Svako od nas ima neki talenat koji je dobio dolaskom na ovaj svet. Ako coaching nije za vas, pogledajte dublje u sebe i naći ćete nešto u čemu ste baš vi najbolji. Sigurna sam u to. Ispoljite vaš talenat, budite jedinstveni i unikatni! Nemojte biti neko samo zato što je to sad popularno. Izgubićete ono što zaista posedujete samo vi i zbog čega ste došli na ovaj svet!