недеља, 09. децембар 2012.

Sneg



Juče ujutro me probudilo tužno lice mog strijeg sina. "Mama, najavili su danas sneg a još ga nema" rekao je. Nasmejala sam se i objasnila da će možda pasti u toku dana. Svakih desetak minuta je trčao na prozor da vidi ima li promene kad odjednom..."Mamaaaaaaaa, pada sneeeeeg!!!".Taj sjaj u očima koji sam onda videla kod njega podsetio me na detinjstvo. Bože koliko su deca iskrena, koliko se samo iskreno raduju. Raduju se malim stvarima kao što je sneg. Mi ga odrasli često mrzimo jer ga moramo čistiti ispred kuća, onemogućava nas da idemo gde smo naumili, pravi blato kad se topi,...a deca ga obožavaju. Vole kad im pada na lice, topi im se na malim crvenim nosevima. Vole da prave grudve čak i kada im rukavice postanu mokre i ruke hladne. Trebamo učiti od dece i uživati u tako jednostavnim i malim stvarima. Ja sam to juče pokušala i bilo mi je divno.

Mlađi sin i ja smo starijeg vodili na trening. Sneg je vejao i vejao a mi smo se smešili i uživali kao da nas greje sunce. Na povratku kući smo pravili grudve i gađali se. Deca su cičala od radosti a svaki pogled na njihova ozarena lica i crvene noseve u meni je stvarao osećaj topline oko srca. Ta neka posebna smirenost, osećaj da nikuda ne žurimo, da smo tu u ovom trenutku i prepuštamo se zimskoj čaroliji. Tako je čarobno stajati tu i pustiti da te deca vrate u detinjstvo.

Kao dete sam obožavala sneg i zimu. Sećam se da sam sa drugaricama na povratku iz škole uvek svraćala na jedan brežuljak nedaleko od svoje zgrade i spuštala se niz njega na nekom kartonu. To je bio doživljaj. Ni sanke nam nisu trebale.Na žalost te graje više nema. Kada god prođem tim putem ne vidim više decu na tom bregu. Gde su nestala? Šta se promenilo? Ne znam. Verovatno u toplini svoga doma igraju video igrice. Da, vremena su se promenila. No meni je drago što sam uz svoju decu opet doživela onu istu lepotu i čaroliju na snegu kao kad sam bila dete.

Danas posle podne smo isplanirali da pravimo Sneška Belića. Biće to još jedno predivno popodne s decom. A kad nam se zarumene obrazi ući ćemo unutra u naš topli dom i pijuckati topli čaj dok se napolju polako spušta mrak.