понедељак, 02. јануар 2017.

U 2017. želim da...

I evo nas u Novoj 2017. godini. Šta ste uradili u ponoć? Jeste li se zahvalili na svim blagoslovima i iskustvima iz 2016.? Jeste li čvrsto zagrlili drage osobe i poželeli nešto lepo? Ja jesam! Nabacila sam najširi osmeh i poželela dobrodošlicu nastupajućoj godini. Biće sjajna, sigurna sam u to. Sa sigurnošću ovo tvrdim jer znam da od mene zavisi sve. Ja sam ta koja pišem priču svog života. Pa kako je napišem, takva će i biti. Zar ne?


Kao i na svakom početku godine pravimo planove, pišemo ciljeve i s ogromnom verom krećemo u njihovu realizaciju. Na žalost mnogi na tom putu pokleknu, odustanu, razočaraju se. Ja više nisam iz te priče. Ja znam da su svaka zatvorena vrata samo znak. Znak da sam na pogrešnom putu ili da još nije vreme za nešto. Znam da je svaka "loša" situacija samo lekcija. Ja primećujem sve lepe stvari koje mi dolaze, punim srcem uživam u njima. Zahvaljujem na svim blagoslovima u svom životu i kreiram svoju istinu. Znam i da je skroz OK ako promenim mišljenje ili cilj jer je to normalna stvar na našem putu razvoja.
Nikoga više ne ubeđujem da je moje shvatanje života ispravno jer svako živi svoju istinu i svako će doći do spoznaje kada bude spraman za to. Ne trudim se više da se svidim ljudima, važno mi je da se svidim sebi. Važno mi je da osećam mir u duši a to mogu samo ako sam usklađena sa samom sobom, ne sa okolinom. 
Verujem sebi, svojim emocijama i dopuštam da me vode. Dozvoljavam da mi pokažu na kakvoj sam vibraciji. Prihvatam svoju odgovornost za sve što mi se dešava. Sve ima svoj uzrok i posledicu. Pružam ljudima najbolje od sebe, širim ljubav i radost. To je svrha našeg postojanja. Sve više se fokusiram na ono što želim a ne na ono što ne želim. A želim mir, radost, zdravlje i ljubav.

U ovoj 2017. godini želim da :
- se od srca smejem svakog dana
- radim i dalje posao koji obožavam
- radim i dalje na sebi 
- motivišem druge da krenu na put samorazvoja
- provodim sa svojom porodicom mnogo kvalitetnog vremena
- vodim računa o svom zdravlju
- pročitam brdo mudrih knjiga i primenim znanje u praksi
- napišem knjigu
- odem sa porodicom na letovanje
- realizujem sve svoje inspirativne akcije
- moj YT kanal Tijana Mihajlović služi mnogima kao motivacija i inspiracija 
- širim pozitivnu energiju oko sebe
- budem svedok čarolije života

Dragi ljudi, dragi kreativci, od srca vam želim srećnu nastupajuću godinu i da je kreirate baš onako kao vi želite. Verujte u čaroliju jer ona je uvek tu samo ako duboko i iskreno verujemo. Zato zatvorite oči i samo jako poželite, snovi se ostvaruju.



уторак, 27. децембар 2016.

Baci pogled unazad

Polako se približavamo kraju 2016. godine i vreme je za rekapitulaciju. Svako je ovu godinu video i doživeo na svoj način. Ja je vidim kao godinu ljubavi, radosti, novih spoznaja, izazova, bure emocija, tužnih događaja iz kojih izlazimo mudriji i jači...Zahvalna sam na svemu. Sve što se utkalo u ovu godinu, služilo je nečemu. Ove godine postala sam tolerantnija, počela sam više voleti sebe, gledati svet drugim očima, očima ljubavi. Shvatila sam da je život kratak i da ga treba živeti svaki trenutak punim plućima. Verovati u svoje snove je već pola uspeha. Svakim danom sam sve ponosnija na sebe, na svoj napredak, na svoj duhovni rast. Sve počinje od nas, svaka promena ima koren u nama samima. Mi je širimo dalje. Želim biti primer svojoj deci.


Prošle godine sam napisala tekst Dragi Deda Mraze... i verujte mi Deda Mraz zaista postoji. Deda Mraz mi je zaista ispunio sve želje. Radim posao koji obožavam, uz njega imam dovoljno vremena za svoju porodicu, za čitanje, učenje i usavršavanje kao i rad na sebi. Uz sve to stižem po malo i da vežbam. Najvažnije od svega, osećam zadovoljstvo i mir. Osećam da nisu drugi niti krivi niti zaslužni za moju sreću. Ja sam ta koja biram kako ću se osećati. Zato biram da se uvek osećam dobro...sjajno!
No uz Deda Mraza, jako je važno i ono što sami kreiramo kao svoju istinu. Deda Mraz je čarolija a ona postoji samo u životima onih koji u nju istinski veruju. Verujete li vi?

Ove godine sam ne baš redovno pisala u svoju Čarobnu knjigu ali i pored toga kreirala sam svoje snove, meditirala sam redovnije nego prethodne godine, sakupila novac da odem na seminar Ane Bučević, dobila fenomenalnu ponudu za posao, dozvolila sebi greške ali i uspehe. Naučila mnogo toga i svo svoje znanje podelila sa drugima. Ima li nešto lepše od toga?

Danas, kada smo na pragu 2017. godine mogu samo reći HVALA!. Hvala na svemu što me učinilo osobom kakva sam danas. Hvala svim ljudima koji su ove godine bili u mom životu, svim trenucima, šansama, svim padovima. Hvala i svima vama koji me redovno pratite i čitate moje tekstove. Sledeću godinu tek počinjem da kreiram i sigurna sam da će biti puna čuda i puna ljubavi. Ali o mojim kreacijama za iduću godinu...u narednom tekstu. :)

четвртак, 01. децембар 2016.

Budi sada!

Koliko puta se zapitate da li neke stvari radite ispravno, da li ste na pravom putu, živite li svoju svrhu? Možda bi bilo bolje uraditi ovo ili ono...A onda, kao da ostanete bez odgovora. Možda je odgovor "da" a možda "ne". Nikada niste sigurni, uvek postoji ono "možda"...Mnogi bi voleli imati mapu svog života sa tačno ucrtanim koordinatama, gde skrenuti, gde ići pravo. Bilo bi savršeno da nas neko drugi vodi i ukazuje na moguće prepreke kako bi ih lako izbegli. Bilo bi sjajno, zar ne?

A da li bi?

Ljudi vole sigurnost, svoju "mirnu" oazu, pa makar ona bila i loša po njih. Oni imaju svoju zonu komfora. Tu bivaju ušuškani i ne dozvoljavaju nikome da ih odatle izbaci. Često su nezadovoljni ali ne žele rizikovati i uraditi nešto po pitanju promene jer "what if...?" Ne, bolje biti na poznatom terenu, ma šta to značilo.

"Ljudi se bude!", čuje se na svakom koraku. Bude se iz zimskog sna. Bude svoju svest i polako izlaze iz zone komfora. Ne rade to svi. Neki još uvek ostaju ušuškani, no svako se budi svojim tempom i kada mu je vreme. 

Budi se svest ljudi, svest da smo svi jedno, da smo ljubav. Polako shvatamo da smo mi kreatori svog života i da nam ne treba "mapa". Postajemo svesni zašto smo tu. Došli smo s razlogom da steknemo određena iskustva. Na koji način ćemo ih steći, odlučićemo sami. Očekujući spektakl od promena u našim životima, često zaboravljamo na trenutke od kojih se sastoji sav naš život. Promene se događaju svakodnevno, samo trebamo verovati da se sve dešava za naše dobro. Nemojte čekati čuda, nađite čuda u svakodnevnim stvarima. Zar samo vaše rođenje nije čudo? Nemojte živeti u iščekivanju boljeg sutra. Kreirajte bolje danas sami sebi. Život je putovanje, ne trčite za ciljem. Cilj je na kraju ovozemaljskog života. Ne žurite. Usporite. Uživajte. Osetite, primetite, razumite...

Usudite se iskoračiti iz zone komfora, smelo krenite u ostvarivanje vaših snova i verujte. Iskreno, iz dubine duše, verujte. Tu ste da uživate, da se budite nasmejani, da dajete i primate ljubav, a sve što vam se čini kao "loše" prihvatite kao lekciju po koju ste došli.



Ne živite u prošlosti, negujte samo lepa sećanja. Ne brinite zbog budućnosti, samo maštajte. Posvetite pažnju SADA jer samo je sada važno! Vreme ne postoji. Vreme smo mi.

Love, Tijana!

уторак, 08. новембар 2016.

Zašto volim sebe?

Evo me nakon malo duže pauze ponovo sa vama. Nisam od onih koji pišu samo da bi se zadovoljila forma i pisalo se dovoljno često, kako kažu "da te narod ne zaboravi". Pišem kada osetim da imam šta da ponudim, da je to nešto što izlazi iz moje suštine. E pa evo me.
Ovih dana sam često nailazila na tekstove i video klipove u kojima ljudi spominju ljubav prema sebi. Šta je to ljubav prema sebi? Zašto je mnogi tumače kao narcisoidnost? Važno je odvojiti te dve stvari.



Voleti sebe nije isto što i biti "narcis". Voleti sebe znači kao prvo biti duboko zahvalan na životu koji nam je dat. To je dar koji moramo čuvati i negovati. Dat nam je s ljubavlju i treba da zauzima centralno mesto u nama. Voleti sebe znači pružiti sebi ono najbolje. Voditi računa o svom  fizičkom i mentalnom zdravlju. Raditi na sebi, na svom duhovnom razvoju, na podizanju nivoa svesti. To sve nikako ne ugrožava druge.  Od naše zdrave ljubavi prema sebi, drugi ljudi nikako ne mogu imati štete. Naprotiv. Mogu imati samo koristi. Zašto? Zato što će osoba koja voli sebe širiti ljubav, sijati kao Sunce, davati motivaciju onima kojima je potrebna, biti vetar u leđa. Iz svih padova će nešto naučiti i verovati u sebe. Takva osoba će širiti mir, zadovoljstvo, biti zdrav primer svima. Ona zna da je odgovorna za sebe i svoj život.
Nasuprot tome, osoba koja ne voli sebe, biće uvek ljuta na ceo svet, ješće šta joj se nađe pri ruci, ne razmišljajući šta ta hrana čini njenom telu. Kriviće sebe za sve neuspehe, padati na dno, predavati se stihiji života bez vere da se išta može promeniti.
Često mislimo da se podrazumeva da volimo sebe. Ne, ništa se u životu ne podrazumeva. Razmislite da li se zaista volite. Da li zaista radite sve za vaše dobro ili se trudite dopasti i ugoditi drugima? Nalazite li vreme za sebe, da napunite baterije ili vičete da nikada nemate vremena? Dozvoljavate li da vas nešto izbaci iz takta i da vas to drži danima, pa čak i duže?
Naravno da smo svim mi međusobno isprepleteni i povezani i trudimo se činii jedni drugima mnoge ustupke. No pazite koliko to često radite i da li to radite češće nego što sebi ugađate.
Dragi moji, prvo i osnovno je krenuti od sebe. Ne sebično, ugrožavajući druge, nego s puno ljubavi. Napuniti sebe ljubavlju znači imati ogromne zalihe koje ćemo moći širiti ka drugima. Ako nemamo zalihe, nećemo moći ni drugima ponuditi to što nemamo.
Dugo sam mislila da volim sebe dok nisam shvatila da se svima dajem više nego sebi, da trpam u sebe kao u kontener bezveznu hranu jer me to prividno smiruje, da dozvoljavam da me tuđe mišljenje definiše. Kada sam to osvestila počeo je pravi posao. Mnogo se toga od tada promenilo.


Pa evo zašto volim sebe?

Zato što ...
 1. ...sam zahvalna na životu koji mi je dat.
 2. ...sam svakim danom sve svesnija onoga što sam promenila u svom životu i onoga što još čeka na  promenu.
 3. ...me ispunjava kada nekome pomažem ne očekujući ništa za uzvrat.
 4. ...su mi primarne moje potrebe.
 5. ...svakodnevno nalazim vreme za sebe(meditacija, Reiki, knjige, šetnja,...)
 6. ...ne brinem više šta drugi misle o meni i mom radu.
 7. ...znam da uživam u sitnicama.
 8. ...sam uvek "gladna" znanja.
 9. ...širim ljubav oko sebe.
10. ...sam naučila reći ponekad i "NE!"
11. ...sam nesavršena, a u isto vreme to i jesam.
12. ...iz svakog "poraza" izađem kao pobednik.

Ovaj spisak bih mogla nastaviti još ko zna koliko ali ovde ću se zaustaviti. Razmislite koje su to stvari koje volite kod sebe i ako želite podelite ih sa mnom. Nemojte se fokusirati samo na dobre osobine jer lako je voleti ono što je dobro. Zavolite i nesavršenosti koje vas čine baš takvim kakvi i jeste, savršeni.

Kiss!


петак, 07. октобар 2016.

Buđenje

Opet je stigla jesen. Tiho je pokucala na vrata i poželela nam dobar dan. Morske talase, suncobrane i sladoled smo spakovali u kofere prošlog vremena i uplovili među požutelo lišće koje šušti pod nogama. Uživam u mirisu pečenog kestenja, toplini šarenih šalova i mirisu toplog čaja od đumbira.

Sedim i sećam se prošlih vremena. Ovo je još samo jedna jesen u nizu. Još jedna ista jesen, a opet tako drugačija. Nekako je sve drugačije nego pre. Ne, ja sam drugačija. Moje misli su drugačije, moja svest o sebi i okolini, iskustvima koja sam prošla. Duboko se zahvaljujem na svemu, na svakom izazovu, svakoj suzi i svakom osmehu, jer su oni zaslužni za ono ko sam ja danas. Živela sam neki drugi život. Život koji su drugi kreirali a ja čekala da se dogodi čudo i ostvarim svoje snove. Ne, čekala sam da mi ih drugi ostvare. Verovala sam iskreno ali sam verovala u pogrešno. Verovala sam u tuđu moć da mene učini srećnom. Ja sam bila tu samo da primim dar, otvorim ga i uzmem sreću u ruke. Ali to se nije desilo. Tada je sve postalo mračno, hladno,nada se negde izgubila. Zar je moguće da sam ovakav život zaslužila?

Kažu da je najmračnije pred svitanje. Da. Onda je počelo da sviće. Iz nekog delića moje duše počelo je da izranja nešto neobično. Nešto me vuklo napred. Kao da mi je govorilo da život nije ono što trenutno mislim. Život je nešto sasvim drugo. Snovi su ostvarljivi. Ali...kako?

Postoji čarobni štapić. Zaista? Da. Postoji unutar svih nas. Samo ima nas koji smo zaboravili na njega i ostavili ga u uglu svoje svesti da se na njega nataloži prašina prošlog vremena. Kako se koristi? Svešću. Odlukom da ćemo uzeti svoj život u svoje ruke. I tada...tada čarolija počinje. Ustala sam, uzela štapić i odlučila živeti onako kako ja želim.


U početku nisam verovala da ću uspeti, da će šarene kockice mog sna početi da se sklapaju i prave najlepšu magičnu bajku. A želela sam svim srcem. Onda sam se probudila, krajičkom oka uočila svetlosnu dugu iznad sebe. Srebrni zraci su grlili moju dušu. Da, prepoznala sam taj znak. Počela sam verovati. Verovati u svoju moć. Znala sam da je čarolija tu, blizu je. Samo je potreban treptaj oka da je uhvatim. Predivna muzika se čula pravo iz mojih grudi, radost se širila u nedokučive daljine. Da, sada sam bila sigurna, novi život je počeo. Život o kome sam maštala.

I pitam se, kako da ostanem ista, kada se sve u meni probudilo? Kako da mrzim ljude koji su me povredili, kada znam da su ranjeni i zato to čine? Zar da uzalud trošim dane na krivnju i gorčinu, kada znam da one samo mene truju. Ne želim se baviti prošlošću, kada sam sigurna da me divna budućnost čeka. Ne mogu planirati budućnost, jer u meni je sve živo baš sada, u ovom trenutku. Ja živim sada...baš sada! U meni ima toliko ljubavi i topline. Šireći ljubav ja je umnožavam i to mi se višestruko vraćam. Sad znam da svrha života nije da budemo važni i bogati biznismeni. Svrha je da jedni drugima učinimo život lepšim i srećnijim. Da uputimo jedni drugima osmeh, lepu reč i čvrst zagrljaj.

Jutros sam jednoj baki otvorila vrata pri ulasku u prodavnicu i pomogla joj da pročita cene jer je zaboravila naočare. Osmeh na njenom licu i zahvalnost u očima se ne mogu rečima opisati. To se oseća. Oseća se duboko. Tada shvatiš da si ti tog trenutka nekome bio mnogo važan, da si baš tada trebao biti na tom mestu. Imati priliku nekome učiniti nešto dobro je blagoslov. Bila sam zahvalna na toj prilici.

I zato ne skidam osmeh sa lica, radujem se svakom danu, zahvaljujem na svim blagoslovima. U svemu i svakome pronalazim nešto dobro a „loše“ stvari gledam kao lekcije. Svaki dan nam je dat da ga proživimo u radosti i miru. Zašto bi ga mi živeli drugačije? Živimo ljubav i budimo ljubav jer samo to je svrha našeg postojanja. Sve ostalo je samo bleda senka nečega što se tako zove.