среда, 15. новембар 2017.

Fall Tag

Nominovana sam od moje drage koleginice blogerke sa bloga Classic and Romantic pa da odgovorim na  izazov u punom sjaju. :) 

Jesen je za mene kao i svako godišnje doba, predivna. Kada gledate očima ljubavi, sve vam je lepo, zar ne? Jesen je sinonim za mnoge divne stvari pa ću sa vama podeliti neke od mojih omiljenih.

1. Omiljeno piće za jesen

Teško se odlučiti za jedno ali neka bude topla čokolada. Mmmm...taj neodoljivi miris slatkoće i kakaoa koji se širi prostorijom je neverovatan. Obožavam da se ušuskam ispred televizora i pijuckam toplu čokoladu dok gledam neki opuštajući film.

2. Omiljeni jesenji mirisi

Obožavam mirisne štapiće i sveće. Plamen sveće pogotovo jer doprinosi toplini prostora u kom boravim. Naprosto obožavam cimet i lavandu. Uz sve to oduševljava me opijajući miris pečenog kestenja.

3. Omiljena serija

Ovih dana uživam u seriji "Zaljubljeni neženja". S obzirom na moju romantičnu prirodu utapam se u nežnim dodirima, iskrama u pogledu i ljubavi koja se širi i van ekrana, čak do mog srca. Ah!

4. Omiljeni odevni predmet

Topli, fini i meki džemperi. Idealni da utple moje zimogrožljivo telo. :)

5. Omiljena knjiga

Obožavam knjige i upijam ih u svako godišnje doba ali za ovaj put bih izdvojila "Zadivljujuća moć promišljene namere" od Ester i Džeri Hiks

6. Omiljena hrana

U ovim hladnim danima mnogo volim da jedem topla jela. Može i na kašiku, može i neka mirisna testenina, štrudla sa kakaom. Bilo šta što miriše i odiše toplinom.

7. Omiljeni detalj

Toplo ćebence u koje mogu da se umotam i gladam omiljenu seriju dok mi samo nosić viri. Ima li šta udobnije?

8. Omiljeni zvuk

Obožavam zvuk šuštanja opalog lišća kao i lišća na vetru. Veoma je opuštajuće. Relaksira um.



Jedva čekam da pročitam koje su vaše omiljene jesenje stvari. :)
Na mojoj fb stranici Moja kreacija života možete videti koga sam nominovala za ovaj interesantan izazov.

Po jutru se dan poznaje: Jutarnji rituali sretnih i uspešnih žena

Ustajete li ujutro na levu ili desnu nogu? Jeste li džangrizavi ili nasmejani? Pijete li svoj omiljeni jutarnji napitak u trku ili u miru i sa uživanjem?

Kako započinjete dan?

Od izuzetne važnosti je kako započinjete svoj dan. Mnogi toga nisu ni svesni. Budi ih alarm, iskaču iz kreveta, dok srču kafu u trku, bude decu, šminkaju se, oblače i još bezbroj drugih aktivnosti dok im mozak radi kao singerica. Da ne zaboravim ono, da ponesem ono, da podsetim mamu da ona ode po decu u vrtić....Ima li kraja? Znam da živimo užurbano i da nam se prosto neke stvari nameću ali ipak im možemo na neki način doskočiti i učiniti naša jutra manje stresnim. A evo i kako.

Ovo su neki od mojih malih jutarnjih rituala a vi ćete naravno imati svoje. Želim vam samo pokrenuti maštu i pokazati da je moguće na drugi način započeti dan.

1. Ustajem bar 30-60 min. ranije nego inače. Znam da će vam se sada uključiti svi odbrambeni mehanizmi i krenuti izgovori (...i ovako rano ustajem...ma nema šanse...to ništa ne bi promenilo...) ali verujte mi zlata je vredno. Tih 30-60 minuta vam mogu promeniti ceo dan a dugoročno i ceo život.

2. Zatvorim oči i od srca izražavam zahvalnost svemu što posedujem ali i onome što ne posedujem u svom životu. Od izuzetne je važnosti osvestiti koliko smo srećni zbog svega što nam u životu dolazi ili odlazi jer sve ima svoj dublji razlog.

3. Skuvam čaj od kurkume ili  napravim toplu limunadu. Odmah rano ujutro učinite nešto dobro za svoj organizam. Pokrenite detoks. Osvestite to što radite. Osetite kako se vaš organizam čisti. Ne radite ništa nesvesno, mehanički. Zatim, ako volite kafu, počastite se jednom šoljicom. Uživajte u ispijanju.

4. Budući da sam Reiki terapeut, odradim sebi i jedan kratki Reiki tretman i tako napunim sebe energijom za predstojeći dan i balansiram čakre. Vi koji niste Reikisti možete zatvoriti oči i zamisliti kišu zlatne svetlosti kako pada po vama i puni vas energijom. Samo nekoliko minuta učiniće čudo.

5. Uz kafu najčešće čitam neku dobru motivacionu knjigu ili slušam motvacioni video. Tako mozak programiram da misli pozitivno. Kažu „Kakve su ti misli, takav ti je život“. Pa kad već moramo da mislimo, zašto ne bismo mislili pozitivno i osećali se sjajno, zar ne?

6. Ukoliko imam vremena, meditiram 10-15 min. Ako ne, meditaciju ostavim za večernji ritual pa na isti način opušteno ukazim u san. Predivan osećaj.

Nakon toga doručak i spremna sam za novi dan i sve izazove koji me čekaju. Kada ovako započnete dan nema situacije koja će vas izbaciti iz takta. Važno je da tokom dana sebi obezbedite vreme u kojem ćete raditi ono što volite, u čemu uživate, ono što vas opušta. Nađite vreme da pevate, smejete se, opuštate se u toploj kupki. Šta god vam čini zadovoljstvo. Na ovaj način ćete biti produktivniji i na poslu, bićete bolji partner, roditelj, prijatelj.

Učinite nešto za sebe.



Nemojte ponovo tražiti milion izgovora zašto je to nemoguće. Verujte mi, naći ćete ih. Umesto toga svesno donesite odluku da ćete svaki dan učiniti nešto lepo za sebe.  Sve je moguće. Budite dobri prema sebi, ugađajte sebi onako sebično. Verujte mi, tako ćete biti najbolji i prema drugima. Nemojte mi verovati na reč. Probajte!


Prvi put objavljeno na Sretna Zena Magazin

петак, 03. новембар 2017.

Kako se oporaviti nakon napada panike?

„O Bože, šta mi se dešava? Srce mi lupa, znojim se, vrti mi se u glavi, gušim se...Hoću li umreti? Da li je ovo kraj?“, misli su mi prolazile glavom munjevitom brzinom dok sam gledala doktora i medicinskog tehničara kako se nešto domunđavaju. Mokra, tek oprana kosa kvasila mi je jastuk dok sam sva sluđena ležala u krevetu čekajući da mi gospoda iz hitne saopšte koliko mi je još od života ostalo. „Nije vam ništa. Sve je u najboljem redu. To je „samo“ napad panike!“, odzvanjalo mi je u ušima kada su otišli. Muž je bio na poslu. Gledala sam svoju decu kako me uplašeno gledaju i pitaju se šta mi je. Nije bilo prvi put da mi se ovo desi. Mama mi je rekla da odspavam malo. Ona će paziti na decu. Zaspala sam.

Svi vi koji ste ovo prošli ili još uvek prolazite znate o čemu pričam. Nije to „samo“ napad panike kako neki kažu. Ostali kojima je ovo science fiction niste ni svesni koliko ste srećni.

Suočavanje sa rečenicom „To je „samo“ napad panike!“ za mene je bilo kako olakšanje tako i nov razlog za brigu. Olakšavajuća okolnost je bila što se od toga ne umire. S druge strane to nije nešto organsko za čega ćemo popiti tabletu i izlečiti se. To je nešto neopipljivo. Hvala Bogu sve je to iza mene. Sve je ostalo u vremenu kada nisam znala šta je dovelo do toga da postanem Zombi!

Počela sam da istražujem o anksioznosti i napadima panike, čitam, slušam, tražim odgovore na milion pitanja. Tražila sam uzrok, tražila sam rešenje. U jedno sam bila sigurna. Učiniću sve da me moja deca, muž i roditelji više nikada ne gledaju ovakvu. No dogodilo se ponovo. Ali kada god bi poklekla, dizala sam se ponovo i nastavila da kopam. Znala sam da postoji izlaz iz začaranog kruga. Bila sam u pravu. Što sam dublje kopala sve više sam dolazila do mnogih odgovora. Probala sam razne tehnike, razne metode, čitala knjige, pratila razne motivatore. Onda je u moj život je ušao Reiki. Očekivala sam da ću kao Reikista udariti dlanom o dlan i rešiti sve svoje probleme. Međutim nije bilo tako. Prolazila sam kroz faze čišćenja, ponovnih perioda anksioznosti, plača i osećaja nemoći. Imala sam mentora, učitelja Reikija, koji me ni malo nije mazio ali je bio uvek uz mene. Kad kažem da me nije mazio mislim da mi nikada nije govorio ono što želim čuti već ono što moram čuti. Put je bio dug ali se videlo svetlo na kraju tunela. Sve više sam upoznavala sebe, sve više otkrivala razloge svojih napada i sve više shvatala da mi kreiramo svoj život. Spoznala sam da mi se sve to dogodilo jer sam od sebe i drugih očekivala savršenost, jer sam se nervirala hoću li dobiti posao za stalno, hoću li zadovoljiti očekivanja okoline...Sva ta napetost i stres su me doveli do ruba propasti. Rešila sam da stavim tačku na to. Odlučila sam da postavim prioritete. Da verujem u život, u čuda. Da se prepustim i uživam. Počela sam tražiti lepe stvari u onim manje lepim. Uživala u vremenu sa porodicom kada nisam imala posao. Prestala da brinem šta će drugi reći. Postala sam ja važna. Moj život je počeo da menja brzinom kojom sam se ja menjala jer sve polazi od nas. Postala sam opuštenija, veselija. Dobila sam poslovnu ponudu koja me jako obradovala. Krenula intenzivnije da pišem, počela snimati videa za You Tube iako sam ranije mislila da nikada neću imati hrabrosti. Sada moj život ima smisao, živim ga punim plućima, uživam u njemu. Radim ono što volim, družim se sa ljudima koji mi prijaju, pišem knjigu, vreme provodim smejući se a paniku i anksioznost sam ostavila iza sebe.


Zašto vam sve ovo pišem? Zato što vas koji patite od anksioznosti i napada panike najbolje može razumeti neko ko je to prošao. Zato što hoću da vam poručim da je moguće izaći iz ljušture. Moguće je verujte mi iako će vam mnogi tvrditi da je nemoguće i da se sa tim živi. Nije tačno. Ako sam mogla ja, možete i vi. Samo donesite odluku. Trgnite se iz sna. Prestanite se plašiti. Osvestite da imate „problem“. Prihvatite ga a onda se uhvatite u koštac sa njim. Ne dopustite da panika kontroliše vaš život. Vi kontrolišite nju. Postanite svesni da ona dolazi od misli, od kreacije koju stvorite u svojoj glavi. Ona dolazi od stalne tenzije, napetosti i straha. Od neiskazanih emocija. Otpustite sve to. Pokušajte udahnuti duboko, osvestiti svoju okolinu, osvestiti trenutak u kojem ste. Jer ako ste ovde i sada onda nema panike. Panika je negde drugo. Meditirajte, šetajte, slušajte muziku, smejte se. Radite ono u čemu uživate, okružite se pozitivnim ljudima, verujte da se sve uvek dešava za veće dobro. Ako vam dođe da plačete, vi plačite. Isplačite se, nije sramota. A onda se setite koliko ste srećni i zahvalite se na tome. Uživajte u životu jer on je jedan.

Tekst prvo objavljen na: Magazin Sretna Žena


четвртак, 19. октобар 2017.

Kako se nositi sa „negativnim“ ljudima koji nas vređaju?

Sigurna sam da postoje ljudi koje pamtite po zlu. Ljude koji su vas namerno ili nenamerno povredili svojim rečima ili postupcima. Možda postoji neko ko vas i dan danas dovodi do ludila. Izazivaju li u vama osećaj besa, gneva, mržnje? Osećate li ljutnju i uznemirenost kada ih sretnete ili pomislite na njih? Verujem da će mnogi odgovoriti sa „DA“. Evo i zašto.

U odnosu sa ljudima uglavnom se fokusiramo na ono „loše“. Možda je neko dobar prema nama, učini nam svaki put kada ga zamolimo za neku uslugu, međutim ako se desi da nam u nekom trenutku uputi uvredu ili postupi loše prema nama mi ćemo tu osobu početi gledati drugim očima. Postoje dve mogućnosti; ili ćemo joj okrenuti leđa i pamtiti do kraja života taj nemili događaj ili ćemo preći preko svega ali u podsvesti pamtiti i često se u mislima vraćati nazad. Naučeni smo da obraćamo pažnju na negativno. Pitaćemo se zašto je tako postupila ali nećemo razumeti razlog jer ga mi ne vidimo.

Ako ste se prepoznali u ovom opisu nastavite da čitate. Ako ste jedni od retkih koji na sve ovo gledaju drugim očima, bravo! Sada udahnite duboko i zapitajte se zašto se oni tako ponašaju. Niko se nije rodio kao „loš“ ili „dobar“. Iskustva su ih načinila takvima i naša percepcija. Pokušajte promeniti pogled na njih. Pokušajte ih razumeti. Mi ne znamo ko je kakvo iskustvo imao tokom života, ko nosi koju bol u duši. Osvestite to. Razmislite jeste li i vi možda u nekom periodu svog života uradili nešto slično. Možda nenamerno, ali jeste. Oprostite sebi. Svi oni koji povređuju ljude na bilo koji način pate od nedostatka ljubavi. Oni se boje i vape za ljubavlju, vape za samospoznajom. Izgubljeni su i ne znaju ko su.

A šta ako su oni tu da nam budu učitelji, da naučimo neku lekciju? Možda iz tog odnosa treba da izvučemo neku pouku i nešto osvestimo. Razmislite o tome. Sve se dešava s razlogom pa i ljudi koji dolaze i prolaze kroz naš život. Kada sve ovo razumemo onda možemo i promeniti pogled na te ljude. Ne kažem da po svaku cenu trebate ostati u kontaktu sa njima ali ih pokušajte gledati drugim očima. Ne držite bes u sebi. On vas razara. Gledajte ih kao duše, kao nekoga ko deluje iz neznanja i patnje, kao svog učitelja. Budite zahvalni što su tu. Osetite milost, saosećanje i razumevanje. Oni su duše koje su isto kao i vi došle na ovaj svet sa određenim zadatkom.




Zatvorite oči i zamislite ih ispred sebe. Zagledajte im se duboko u oči. U njima nema zla. U njima je duša. Zagledajte im se u dušu. Tamo je praznina koju vi možete popuniti. Pošaljite im ljubav i razumevanje. Pošaljite im svetlost. A sada otvorite oči i ponovo pomislite na njih. Izazivaju li opet negativna osećanja u vama? Sigurna sam da je ovaj put odgovor „NE“.



Prvi put objavljeno na Sretna Žena Magazin

понедељак, 02. октобар 2017.

Prestanite da krivite druge za neuspeh i preuzmite kormilo života u svoje ruke

Da li često čujete rečenice tipa „On je kriv što nisam uspela“, „U ovoj državi samo političari dobro zarađuju“, „Ništa mi ne ide, ja sam baksuz“...? Sigurna sam da je odgovor potvrdan. A zašto je to tako?

Usadili su nam ta uverenja. Naučeni smo da tražimo krivce u drugima i opravdavamo svoju statičnost. Lakše je kriviti druge i kukati nego pokrenuti se. Lakše je kriviti zlu sudbinu nego uzeti svoj život u svoje ruke. A onda nam ceo život prođe okrivljujući sve oko sebe i pri tome ne preduzimajući ama baš ništa. Mislite li da je to svrha našeg postojanja? Nikako!Zar smo rođeni da patimo? Nismo!

Želela bih da vas ohrabrim i kažem da ne prepuštate svoj život drugima. Ključ je uvek u vašim rukama. Ne dozvolite da vam drugi govore kako da živite, koji posao da radite, kako da se oblačite, gde da letujete...Ali takođe ne dopustite da vas jedan neuspeh pokoleba, jedna ružna opaska odvrati od sna. Nemojte poverovati onima koji vam govore da je nešto nemoguće. Vi kreirate svoj život i samo vi možete ispisati stranice knjige vašeg života.

Da li to znači da ako smo toliko moćni da možemo kreirati svoj život nikada nećemo biti tužni, povređeni, razočarani? Ne! To znači da postoji nešto što se zove naš izbor. Sve se u našem životu dešava s nekim razlogom. Na neke stvari ne možemo svesno uticati.  No, sve ima svoju veću svrhu. Ponekad je u datom trenutku ne možemo prepoznati ali vera da ništa na ovom svetu nije slučajno nas vodi na pravi put. Naše je da izaberemo kako ćemo se nositi s tim izazovima i kako ćemo na sve to gledati. Medalja uvek ima dve strane. Vi birate koju ćete okrenuti.

Naši izbori nas čine i odgovornima za svoje postupke. Odgovornost ne znači biti kriv i na taj način snositi odgovornost. Nema krivice. Okrivljivati sebe je isto kao i kriviti druge. Od toga nemamo koristi. Biti odgovoran znači uskladiti se sa svojim odlukama i izborima. Možemo izabrati da patimo ili volimo, plačemo ili se smejemo, budemo u miru ili u pravu, odustanemo ili rizikujemo, verujemo da su čuda moguća ili ne napravimo ni prvi korak. Uvek ste vi ti koji birate!



Zato pogledajte stvari iz druge perspektive ili bar pokušajte. U svakoj situaciji pronađite nešto dobro. Ma kako vam u datom trenutku delovala bezizlazno, pronađite onaj mali zračak svetlosti na kraju tunela. Verujte u sebe, verujte u svoje snove i svoje izbore. Ako vam srce govori ne utišavajte ga, oslušnite šta ima da vam kaže. Ono vas neće izneveriti. Srce će vas uvek voditi pravim putem jer ono poznaje vašu dušu, vašu svrhu.


Zato dragi moji uvek birajte ono što vas čini radosnima, ono što vam donosi mir, u čemu uživate, iz čega učite, uz šta bivate bolji. Birajte život kakav vi želite jer vi to zaista zaslužujete. Verujte u to!

Tekst prvi put objavljen na Sretna Žena Magazin